Писац који нерадо представља себе, већ препушта својим дјелима да о њему говоре, члан Удружења књижевника Србије и Републике Српске и један од најчитанијих српских прозних стваралаца данашњице, Ненад Милкић, представио је синоћ соколачкој публици роман „Колона“, али и остале романе настале у посљедњих неколико година исцрпног писања и истраживања. За Милкића критичари кажу да пише о темама о којима други ћуте, а током дружења са читаоцима локалне Народне библиотеке публику је упознао са широким опусом досадашњег стваралаштва.

Како је рекао на почетку разговора, прво је писао поезију. Након двије збирке пјесама, сматрао је да је достигао свој зенит поетског израза, па је своје књижевно надахнуће усмјерио писању романа. Први који је настао прије деценију, био је роман „Зовем се Дуња“.

- Роман је настао 2013. године, а инспирисан је опсежним истраживањем теме абортуса у Србији, где сам пронашао податак да се сваке године у Србији изврши око 200.000 абортуса, како легалних, тако и оних у приватним ординацијама које не воде евиденцију. Овај тренд, нажалост, задржао се и до данас. Због те неславне бројке и породичног насиља које је све чешћа појава, одлучио сам да напишем ову књигу - рекао је аутор.

Фото: infocentar.ba

Након првог романа, пише трилогију – „Ми смо бранили Кошаре“. То су три књиге базиране на истинитим догађајима и свједочењима: „Бесмртни батаљон“, „Зов карауле“ и „Последња стража“.  Трилогија прича о томе како су млади војници приликом НАТО агресије на Србију чували границу са Албанијом. На том подручју водиле су се жестоке борбе против надмоћних непријатељских снага, а Милкић је својим даром, приче о овим херојима заувијек отргнуо из руку заборава и пролазности.

- У жртви младих војника од по осамнаест, деветнаест година, који су били на редовном служењу војног рока, а морали су да пруже отпор вишеструко бројнијем противнику, огледа се сва суштина ових романа. Њихова несебична жртва била ми је обавеза да им се, макар на овај начин одужим. Прича о породици која није дочекала свог сина, је прича о свим српским мајкама које су у ратовима изгубиле своје синове - рекао је Милкић.

Фото: infocentar.ba

Након што је судбину јунака са Кошара преточио у романе и сачувао их од зуба времена и заборава, којем су Срби посебно склони, писац Ненад Милкић ствара нови роман „Кости“ које је замишљен као дио четворокњижја или тетралогије „Погром“ која ће се бавити страдањима српског народа током деведесетих година на подручју цијеле бивше Југославије. У првом, од четири романа аутор говори о страдању сарајевских Срба у периоду од 1992. до 1996. године. У овој књизи нема горчине и мржње, а како аутор каже, у својој сржи то је антиратна књига која садржи чињенице, онакве какве су биле.

- Знам да је то тешко чути, колико је српске дјеце убијено, колико је логора постојало, али то су факти, прикупљени од преживелих, преточени у роман. Био је наизбежан, управо због тих људи и свега што су доживели – рекао је.

Други дио „Погрома“ је књига која по свом називу одмах и асоцира на тему. То је роман „Колона“ који говори о страдању и судбини крајишких Срба. Прати двије колоне, ону која креће из Далмације и Книнске Крајине и другу која креће са Баније и Кордуна. Роман прича приче преживјелих Срба, али говори уопште о односу Хрвата и Срба кроз историју.

Посљедњи написани роман носи назив „Дистимија“. Писан је несвојственом формом, такозваним прстенастим начином писања, што није својствен начин писања у савременој књижевности. Говори о животима седамнаест ликова, а када се тај прстен на крају књиге затвори, добије се одговор, зашто је сваки од њих одабран да се нађе у дјелу.

- У нади сам да ће читајући ову књигу, читаоци мало дубље завирити у своју душу и пронаћи разлоге да буду бољи према људима око себе - закључује Милкић.

Фото: infocentar.ba

Свјестан чињенице да би му јунаци његових романа били захвални што се неко попут њега коначно усудио да опише њихове судбине, Милкић наставља да истражује, чита, пише и ствара. Иако, каже да често дира, у још свјеже ране, сматра да је неопходно све догађаје описати док још нису прекривени плаштом заборава. У том духу, ускоро ће објелоданити и трећи дио „Погрома“ који носи назив „Огањ“.

- Роман ће описати страдање Срба на Косову и Метохији, погром који се десио 2004. године, а до наредног Београдског сајма, планирам да завршим и четврти део – рекао је.

Са супругом Драганом, која му је велики ослонац и подршка, недавно је основао издавачку кућу „Милкић издаваштво“, а међу издањима која ће ускоро бити објављена наћи ће се Ненадово пјесничко стваралаштво, као и двије дјечије књиге.

- Припремићемо реиздање мојих најуспешнијих песама, а жеља нам је, што је и захтев наше публике, да приредимо и двије књиге за дјецу. Једна од њих биће „Бајка о ћирилици“ , а друга ће говорити о српским војводама – објаснио је он.

Завршићемо текст Ненадовом констатацијом да је најмање што можемо да урадимо за наше страдале претке, то да их не заборавимо, да запишемо њихове приче и дјела, да покољења научимо важним лекцијама и сачувамо од заборава судбине наших предака. Ако имате жељу, да на непоновљив начин доживите све наведено, пронађите и прочитајте опус дјела нашег скромног саговорника, који неуморно сакупља и чува оно највредније преостало- приче преживјелих.

Аутор: Бојана Марковић