Суд БиХ не зна када би могао да буде настављен процес против Ејупа Ганића и осталих оптужених за злочине над цивилима и војницима ЈНА почињених почетком маја 1992. године у Добровољачкој улици у Сарајеву, иако су од посљедњег рочишта прошла готово три мјесеца.
- Главни претрес у предмету `Ејуп Ганић и други` се не одржава будући да се један од оптужених налази на лијечењу - рекли су Срни из Суда БиХ.
Како појашњавају, по завршетку тог лијечења Суд очекује да му буде достављена медицинска документација да би се могло извршити вјештачење његовог здравственог стања и одлучити о приједлогу браниоца за раздвајање кривичног поступка.
На питање Срне о даљим корацима Суда будући да се рочишта у овом предмету мјесецима не одржавају, из ове правосудне институције су одговорили да ће Суд заказати главни претрес по окончању описане процесне ситуације.
У једном од најсложенијих предмета какав је суђење за злочине у "Добровољачкој", Тужилаштво БиХ најавило је саслушање 277 свједока, а до сада су саслушана само четири, док је одбрана најавила саслушање више свједока од Тужилаштва.
За напад на колону, убиства, рањавање и злостављање припадника ЈНА и цивила оптужени су Ејуп Ганић, Заим Бацковић, Хасан Ефендић, Хамид Бахто, Фикрет Муслимовић, Јусуф Пушина, Бакир Алиспахић, Енес Бездроб, Исмет Дахић и Махир Жишко, који су обављали високе политичке, војне и полицијске дужности.
Почетком маја 1992. године, злочин над недужним војницима, официрима и грађанским лицима на служби у ЈНА, током договореног мирног повлачења из Сарајева, починили су припадници такозване Армије БиХ, Територијалне одбране РБиХ и паравојних муслиманских формација којима су командовали предратни криминалци.
Дана 2. маја 1992. године око 11.30 часова, око 200 припадника јединица територијалне одбране тзв. РБиХ и "Зелених беретки", међу којима су били Сакиб Пушка, Јусуф Јука Празина, Емин Швракић и други, као и јединица којима је командовао сарајевски криминалац Исмет Бајрамовић Ћело, држали су у блокади, а потом извршили и напад на Дом ЈНА у Сарајеву, отварајући ватру из цјелокупног расположивог наоружања.
Нападом на колону ЈНА у Добровољачкој, која се мирно повлачила из Сарајева према споразуму и уз гаранцију мировних снага УН на челу са генералом Луисом Мекензијем, руководили су тадашњи члан Предсједништва БиХ Ејуп Ганић и руководство тадашње Републике БиХ.
За само неколико дана мучки су убијена 42 припадника ЈНА, 71 је рањен, док их је 207 заробљено. Први напад је извршен 2. маја на Дом ЈНА, а све касарне ЈНА у овом граду биле су блокиране и под опсадом муслиманских паравојних снага, које су им искључили струју, воду и телефоне.
