Улог у општини Калиновик је, без обзира на све, остао рајска оаза, коју би требало чувати као бисер, а због знаменитости које посједује требало би га прогласити националним спомеником, прича за Срну професор Правног факултета Димитрије Ћеранић.

Почетком 20. вијека Улог је био општина, а од 1963. године има статус мјесне заједнице јер је тих година народ одлазио из улошког краја.

Ћеранић констатује да данас зими у Улогу борави десетак људи, а некад их је било више хиљада.

Фото: srna.rs 

Он подсјећа да је Улог почетком прошлог вијека имао непуних 4.000 становника као општина, да је 1950. године имао више од 4.000, а 1960. године на попису Југославије 5.100 становника, с тим да је тих шездесетих година у самом Улогу живјело непуних 500 становника који су били свакодневно ту, али да је дневно сигурно долазило најмање још толико.

- Mоже се рећи да је шездесетих година у мјесту дневно било 1.000 душа које су ту долазиле у школу, општину, полицију, здравствену станицу, продавницу или код ветеринара - рекао је он.

Ћеранић, који је током рата завршио основну школу у Улогу, настоји на све начине да овом мјесту и цијелом крају врати живот који заслужује, те истиче да су Уложани живјели предивним животом.

НЕРЕТВА НАЈЧИСТИЈА ИЛИ БОЖАНСКА РИЈЕКА

Ћеранић наводи да је Неретва једна од најхладнијих ријека на планети, просјечне температуре свега седам степени у току године, али је то и једна од најчистијих ријека у Европи и у свијету.

На мосту на Неретви у Улогу надморска висина је 600 метара, док ријека извире на 1.200 метара висине 20 километара узводно од Улога. Око Неретве постоји предиван биодиверзитет, а, прича Ћеранић, научници из 17 држава, њих 70, боравили су у Улогу на љетном кампу.

- Истраживали су биодиверзитет ријеке Неретве и краја улошкога и установили око 2.000 биљних и животињских врста. Пронађена је једна нова врста инсеката, па смо постали познати и у биосвијету тиме што смо станиште једне од најскорије истражених и установљених врста животиња - наглашава Ћеранић.

Он прецизира да у том крају постоји неколико врста заштићених птица, те тридесетак врста птица са црвене листе које су такође угрожене. Неретву настањује мекоусна поточна пастрмка која је надалеко позната по својој специфичности.

- Имамо предиван крајолик који је доказ да су овдје људи одвајкада живјели, долазили, школовали се и рачунали да ће овдје да проведу животни вијек. Нажалост, шездесетих година овај крај почиње да се пустоши. Зашто? Зато што није било никаквих улагања, никакво предузеће овдје није формирано - констатује Ћеранић.

Он подсјећа да је, чак, тада било говора да ће овај крај бити потпуно поплављен изградњом велике хидроелектране на Неретви и било је замишљено да од Улога буквално не остане ништа.

Према његовим ријечима, мост у Улогу свједочи о трајању. Постоји од 1910. године, када су аустругарске окупационе власти пробиле пут који је сада регионални Калиновик-Улог-Невесиње. Говорило се да је тада метар пута плаћан један дукат.

Он напомиње да је туда ишао каравански пут, најкраћи од Сарајева до Дубровника.

- Ми смо имали статус општине, а данас овдје заноћи 50 душа у свим селима. У самом Улогу њих свега десетак живи и зимује, а има нас који долазимо љети или викендима и нећемо да препустимо забораву овај крај. Овај крај је, нажалост, опустио зато што ниједна власт не воли слободарску свијест - истиче Ћеранић.

Фото: srna.rs

Он наглашава да су прелијепу ријеку Неретву или Наренту некада звали божанска ријека, али и херцеговачки Нил, те да је многе људе одгојила.

- Кажу ко се једном окупа у леденој Неретви, њен шум и дах се осјећа надалеко. Једна Уложанка је причала да је седамдесетих година, након што је завршила основну школу у Улогу, отишла у Сарајево, гдје је, преводећи преко улице на пјешачком прелазу слијепу старицу, доживјела чудо. Слијепа старица јој је рекла - у теби осјећам шум Неретве. То знају сви Неретљаци који су икада крочили ногом у ову дивну Неретву, то знају сви Уложани - рекао је Ћеранић.

НАДА ДА ЋЕ СЕ У ШКОЛИ ПОНОВО ЧУТИ ДЈЕЧИЈА ГРАЈА

Ћеранић наводи да хидроцентрала није поплавила Улог, али изражава и наду да ће бити спријечена изградња мини-хидроцентрала јер би само нашкодиле овом крају.

С друге стране он истиче туристички природни потенцијал Улога и нада се да ће и школа, која постоји од 1901. године, поново почети да ради и да ће се поново чути дјечија граја.

Ћеранић открива да је један од посљедњих ђака из посљедњих генерација улошке школе.

- Од 1992. до 1996. године ишао сам овдје у основну школу и сјећам се живо тих дана, те дјечије граје. Тад нас је било 30 од првог до осмог разреда. Надам се да ће дјечија граја у улошкој школи поново некада да се зачује. Даће Бог да буде заиста тако! - истиче Ћеранић.