Херцеговка Кристина Томовић, рођена је у Невесињу гдје је основну и средњу школу завршила одличним успјехом. Тренутно живи и ради у Подгорици као мастер архитектуре, а Архитектонски факултет је завршила са високим просјеком као и постдипломске студије.
Била је Мис Источне Херцеговине, на чији избор се 2017. године пријавила на позив организатора.
- Након петнаестодневних припрема у Анталији, које су укључивале психичке и физичке припреме, вјежбање кореографија, састанке, дружење, „шутинге“, на финалу у јулу сам проглашена за Мис Источне Херцеговине. Након тога сам наставила тим путем и ишла даље на такмичења, те сам дошла до такмичења Избор за Мис БиХ и завршила сам у топ 12 дјевојака – рекла је Томовић за „Радио Требиње“.
Говорећи о изборима љепоте, истиче да је ријеч о лијепом искуству, те да је важно фокусирати се на дружење, а не такмичење. Неопходно је ипак, додаје, поред љепоте посједовати комуникативност, харизму, став, те вољу за припреме, које, иако дјелују лагано, понекад буду цјелодневне, исцрпне и напорне.
Она се дуго бавила и моделингом, а објашњава да имеђу Избора за Мис и моделинга разлика ипак постоји.
- Избор за Мис је такмичење, на којем се бира дјевојка која ће земљу представљати на свјетском нивоу, а моделинг је посао. Ријеч је о озбиљном процесу, који значи запослење, цјелодневни рад и зараду. Моделинг укључује разне активности, кампање, програме, седмице моде, снимање, видео-спотове – објашњава она.
Како истиче, њен фокус је ипак увијек био на образовању, те је многе позиве за свјетску каријеру морала одбити.
- Моделинг захтијева вријеме, које ја заиста нисам могла издвојити – наглашава Кристина, која је у Подгорицу дошла због студирања, те се ту задржала сада већ шест година.
Кристина се прије завршетка мастер студија, запослила у струци и тренутно ради у истој фирми. Истиче да је за успјех потребно доста одрицања, али да су упорност, воља, жеља и љубав према ономе чиме се бави резултирали тим да све заврши у року и да ради оно што воли.
Напомиње да је тек на почетку своје каријере, те да увиђа колико је надоградила своје знање и са нестпљењем чека да види шта ће јој будућност у архитектури донијети.
- С обзиром на то да планирам цијели живот да се бавим архитектуром, да се усавршавам и напредујем, видјећемо гдје ће ме пут однијети – закључила је она у разговору за „Радио Требиње“.
Претходна година је за њу, како каже, била врло успјешна, јер се осим запослења и завршетка мастер студија, удала и остварила и на том пољу.
