Више од половине становништва запало је у сиромаштво, а губици Централне банке процјењују се на 50–60 милијарди долара
Либан је на кољенима, а Свјетска банка процјењује да је земља суочена с једном од најтежих економских криза, каква се у свијету не памти последњих 150 година.
Више од половине од 6,7 милиона становника запало је у сиромаштво. Министар економије је седми пут од почетка године најавио нове, више цијене хљеба. Свакодневни живот готово да је паралисан. Радње се затварају.
Здравство је у колапсу, апотеке су у штрајку јер немају лијекове који се набављају из иностранства, а Централна банка не продаје доларе, тако да увозници не могу да отварају кредитне линије. Губици Централне банке процјењују се на 50–60 милијарди долара. Монетарне резерве банке, чији се гувернер у Француској и Швајцарској сумњичи за високу корупцију, убрзано се троше на финансирање програма субвенција за увоз основних производа по цијени од шест милијарди долара годишње – којих нема.
Несташица горива приморала је болнице и бејрутски аеродром, једини у земљи, да рационализују потрошњу и у неким дијеловима искључе клима-уређаје и свјетло. На све то долази и нови узлет пандемије, која биљежи рекордних 577 случајева дневно.
Национална монета незадрживо пада у односу на долар – фунта је изгубила чак 90 одсто своје вриједности – што поскупљује увоз основних прехрамбених производа или лијекова, којих је све мање.
Либански парламент је прије двије недјеље одобрио закон о „тачкицама” за основне производе како би помогао најугроженијима. Сума од око 550 милиона долара, која замјењује досадашњи систем субвенционисања, намијењена је за око пола милиона породица које ће у периоду од годину дана добијати 93 долара помоћи мјесечно.
Депресија незапамћених размјера довела је Либан на ивицу колапса, а командант националне армије генерал Жозеф Аун упозорава да се ситуација погоршава и да би финансијска криза могла додатно да подстакне политичке и социјалне тензије и створи хаос.
- Све заинтересоване стране морају хитно да раде како би се формирала влада способна да одмах имплементира реформе- поручио је амерички државни секретар Ентони Блинкен.
Француски предсједник Емануел Макрон, који је за годину дана два пута посјетио Либан, заказао је међународну конференцију под спонзорством УН која би требало да „одговори на потребе Либанаца чија се ситуација свакодневно погоршава”, каже се у саопштењу француског Министарства иностраних послова.
Конференција ће се одржати 4. августа, на прву годишњицу разорне експлозије у бејрутској луци, у којој је страдало више од 200 а рањено око 6.000 људи. Земљом од тада управља исти кабинет премијера Хасана Дијаба, који је поднио оставку послије експлозије, али је сачуван у прелазном капацитету, а такав статус онемогућава да са Међународним монетарним фондом преговара о условима спасавања националне привреде.
Либан би од ММФ-а могао да добије 900 милиона долара, политичари вјерују да би се тиме купило вријеме до избора наредне године, али брзи договори у оквирима секташки подијељене земље у овом тренутку дјелују нереално.
Француска, бивша колонијална сила која се осјећа одговорном за Либан, позива да Либан што прије именује новог премијера пошто је утицајни сунитски политичар Сад Харири послије девет мјесеци почетком јула одустао од покушаја да формира нову владу.
Харири, који се са премијерске функције повукао октобра 2019. после великих протеста током којих су се тражиле озбиљне реформе и критикована читава либанска полуфеудална политичка елита, сада је као разлог одустајања навео немогућност договора о саставу владе с предсједником Мишелом Ауном.
По неписаним либанским правилима, предсједник републике долази из заједнице католика маронита, премијер из групе муслимана сунита, а предсједника парламента дају муслимани шиити. Повлачење Харирија значи да та заједница тешко може да нађе новог кандидата, па је политичка парализа извјесна.
И док међународна заједница, предвођена Француском и САД, улаже све дипломатске напоре да обезбеди подршку Либану, локални политичари више се баве изборима наредне године него што покушавају да формирају владу и донесу план реформи и борбе против корупције, која је Либан довела на ивицу банкрота.
- Чекање још осам мјесеци на парламентарне изборе је чекање на спору смрт, а и нема гаранција да ће за осам мјесеци избори бити могући- сматра Гасан Хасбани из партије Либанске снаге, хришћанске групе која се противи Ауну и шиитима из формације Хезболаха који подржавају предсједника.
Политичка па потом финансијска парализа директан су резултат инертности политичара који читав народ мјесецима држе као таоце сопствене неспремности на компромисе, што је највише допринијело увећању тензије и свакодневним протестима по Бејруту и сјеверном граду Триполију у којима је све више повријеђених.
Либан је преживио ратове, убиства и честе политичке кризе, али садашњи хаос је историјских размјера и без хитне помоћи споља тешко ће се ријешити.
