Ни након 30 година нема правде за Србе убијене у акцији "Масленица"

22.01.2023. 14:00
1
ИЗВОР: srna.rs

У Цркви Светог Марка у Београду данас је служен парастос за 348 страдалих Срба у Равним Котарима и на Малом Алану у јануару 1993. године у акцији хрватских оружаних снага "Масленица", у којој су убијене и 34 жене и троје дјеце старости до 12 година.

Помен је организовало Удружење породица несталих и погинулих лица "Суза", чији предсједник Драгана Ђукић истиче да се 30 година након акције "Масленица" не зна судбина 11 несталих, од којих су шесторо цивили.

Ђукићева је рекла Срни да за почињене злочине, од којих је најтежи ликвцидација и масакрирање 22 припадника Српске војске Крајине, још нико није одговарао.

- Нажалост, породице несталих још не знају истину о својим најмилијима, не могу да их сахране и живе у болној неизвесности. Није лако ни овим другим породицама које су доживеле трагедије, јер нема саосећања и не говори се о злочину, за који нико није осуђен. Просто, као да се ништа није десило, иако је једина кривица убијених била то што су Срби - рекла је Ђукићева.

Предсједник Документационо-информационог центра "Веритас" Саво Штрбац каже да и сам покушава да нађе одговоре на питање зашто још нико није осуђен иако су прикупљени сви докази и нема никакве дилеме о томе колико је људи убијено и колико је међу њима било цивила и дјеце.

- Све је документовано, а доказе су са нама прикупљали и припадници Унпрофора, али још ништа није покренуто ни пред домаћим, нити пред међународним судовима - рекао је Штрбац за Срну.

Он вјерује да Хрвати сигурно неће процесуирати своје сународнике док их не притисне међународна заједница, али да остаје нада да ће то урадити правосуђе Србије, као што је учинило покретањем поступка за злочин на Петровачкој цести, почињен у акцији "Олуја".

Предсједник Савеза Срба из региона Миодраг Линта сматра да није реално очекивати процесуирање налогодаваца, организатора и починилаца монструозног злочина у акцији "Масленица", јер бројне чињенице показују да је хрватско правосуђе етнички мотивисано и да је у функцији заштите ратне политике Фрање Туђмана, чији је циљ био стварање етнички чисте хрватске државе без или са што мање Срба.

- Тај задатак треба да преузме Тужилаштво Србије за ратне злочине, али се то још није десило, иако у Србији постоји закон о процесусуирању ратних злочина на простору бивше Југославије. Крајње је вријеме да српско тужилаштво почне да покреће истраге, да подиже оптужнице и доноси пресуде за бројне масовне и планске злочине над српским цивилима и ратним заробљеницима - рекао је Линта за Срну.

Парастосу су присуствовали родбина и пријатељи жртава, представници удружења породица погинулих и несталих и организација које се боре за истину о страдањима српског народа и за права избјеглих Срба.

Након парастоса положени су вијенци и цвијеће на споменик страдалима у ратовима деведесетих година прошлог вијека на простору бивше Југославије у Ташмајданском парку.

Акцију "Масленица", чији је епилог готово 350 убијених и несталих Срба, као и протјеривање више од 10.000 људи са подручја Равних Котара, планирали су и извели хрватски генерали Јанко Бобетко, Анте Готовина, Анте Росо, Мирко Норац и Младен Маркач уз знање и одобрење тадашњег предсједника Хрватске Фрање Туђмана.

Највише су страдала српска села Ислам Грчки, Кашић и Смоковић, као и етнички мјешовита села Мурвица, Црно, Земуник Горњи, Пољица и Ислам Латински.

Срби из тих села су убијани, прогнани или одведени у затворе и логоре, а њихова имања су опљачкана и уништена, док су културни споменици, гробља и цркве оскрнављени или порушени.

Међу тим објектима су били Двори Стојана Јанковића у Исламу Грчком са малом Црквом Светог Георгија, освештаној 1675. године, у којој је сахрањен познати књижевник Владан Десница, те Цркве Светог Георгија у Смоковићу и Светог Илије у Кашићу, које су освештане 1567, односно 1872. године.

Акција "Масленица" изведена је у току реализације Венсовог плана, којим је годину дана раније стављена под заштиту Унпрофора, тако да је ријеч о класичној агресији, којом је Хрватска присвојила десетине километара квадратних територије на Равним Котарима, укључујући аеродром Земуник, преузевши контролу над браном и хидроелектраном Перућа.

Коментари 1
  • Generic placeholder image
    Leo 22.01.2023. 15:54
    Zar vas nije sramota svoje sramote, da nakon 30 godina ovo pominjete...STA STE RADILI DO SAD PO TOM PITANJU,OSIM STO STE PRICALI KO I SADA...Čuj Savo Strbac se ...sekira,haha..Ako već serete o srpskom jedinstvu,a što se ne diže Savo i družina i Picousti kad je Bajazit podršku davao Peljeskom mostu...ili sad vezano za Trgovsku goru...Zato ne serite više i ne vrijedjajte rane potomcima žrtava...fuj
Повезане вијести
Земљотрес у Хрватској: "Добро је задрмало" Земљотрес у Хрватској: "Добро је задрмало"
Парламентарни избори у Хрватској: ХДЗ освојио 61, СДП 42 мандата Парламентарни избори у Хрватској: ХДЗ освојио 61, СДП 42 мандата
Прва излазна анкета избора у Хрватској: ХДЗ-у 58 мандата, СДП-у и партнерима 44 Прва излазна анкета избора у Хрватској: ХДЗ-у 58 мандата, СДП-у и партнерима 44
Најчитаније
  • Више од двије деценије од срамне арбитраже за Добрињу
    2h 36m
    0
  • Доктор Шупић обавио 42 прегледа у превентивној акцији у Источном Старом Граду
    15h 13m
    2
  • Паљани на поклоничком путовању у манастир Хиландар
    19h 1m
    0
  • Млада Требињка једва чека да се шлепером запути на отворени пут
    18h 45m
    0
  • БиХ недостаје радника, погледајте којих
    18h 7m
    0