Према подацима Републичког завода за статистику, лани је услуге јавног превоза користило 14,9 милиона путника, док је 2017. године тај број износио 29,3 милиона. Пад броја путника забиљежен је, како у унутрашњем тако и у међународном превозу. Из статистичких података видљиво је да тај пад у стопу прати и смањење броја аутобуса па је тако 2017. у Српској било 975 аутобуса, а на крају 2021. године 835. Занимљив је податак да су домаћи превозници лани своје возне паркове обновили са тек десет аутобуса.

Предсједник Скупштине Удружења саобраћаја и веза Републике Српске Дејан Мијић каже да ова грана привреде од периода пандемије вируса корона има велике проблеме за која се не назиру рјешења.

- Садашњи број путника ни изблиза није приближан бројевима које смо имали прије пандемије која је дефинитивно промијенила навике људи. Упркос огромним цијенама горива становници се и даље возе аутомобилима, а не градским превозом. Чак иде по једно у ауту, што је по кућне буџете потпуно неисплативо - казује Мијић.

Додаје да је тренд смањења броја путника почео још од 2018. године, а као разлог наводи миграције комплетних породица ка иностранству.

- Дио путника у међународном саобраћају изгубили смо и због увођења већег броја авио-линија - појашњава Мијић. Он је истакао да је неопходно што прије направити стручну студију свих путних праваца.

- Гдје год имамо тржишну утакмицу можемо очекивати значајну редукцију, јер је немогуће да превозници опстану са овим цијенама и бројем путника. Тамо гдје градови одређују линије и број полазака, као што је случај у Бањалуци, мораће се тражити рјешење. У граду на Врбасу садашњи број линија заснован је на истраживању рађеном прије 15 година, када је далеко више становника користило услуге превоза - наводи он.

Са дупло мањим бројем путника у односу на период прије пандемије суочава се и фирма “Центротранс” из Источног Сарајева.

- Старењем становништва опада број путника, јер један пензионер нема потребу да путује као студент, а ту је и исељавање становништва. Један од разлога је и тај што фирме новац за превоз исплаћују радницима, не превозницима па се они удруже и до посла путују аутом - каже директор ове фирме Момчило Сладоје. Додаје да је његова фирма једна у низу која је паркирала одређени број аутобуса и редуковала број полазака.

- Ти аутобуси стоје и сада су полуупотребљиви. С друге стране јако је тешко обновити возни парк, јер један аутобус стар око осам година кошта између 80.000 и 100.000 евра, док цијене нових са врхунском опремом достижу и до 350.000 евра - казује Сладоје.

Власник и директор компаније “Рале турс”, која пружа услуге градског и приградског превоза у Бањалуци Драгомир Рајилић каже да ни они немају ни изблиза број путника као прије пандемије.

- Сада их је око 40 одсто мање у односу на 2019. годину, због чега смо морали редуковати одређени број полазака - наглашава Рајилић.

Нелојална конкуренција

Дејан Мијић каже да се превозници из Српске суочавају и са нелојалном конкуренцијом у међународном превозу.

- Српска се налази на мапи већине међународних линија које возе колеге из ФБиХ по дампинг цијенама - каже Мијић.

Пише: Анита Јанковић Речевић