Да ни произвођачи ледених посластица нису остали имуни на пословне изазове, попут подизања цијена, свједоче подаци да је за првих пет мјесеци ове године БиХ увезла мање сладоледа за више новца у односу на исти период лани.
Према подацима Управе за индиректно опорезивање (УИО) БиХ од почетка године до краја маја увезено је 2,46 милиона килограма сладоледа у вриједности од 14,03 милиона КМ.
У истом периоду прошле године, говоре подаци УИО, у БиХ је из иностранства стигло 2,59 милиона килограма сладоледа, за шта је издвојено 13,27 милиона марака.
- Осим из Хрватске сладолед се у БиХ највише увозио из Србије, Пољске, Сјеверне Македоније, Мађарске, Њемачке, Словеније и Италије. Међу државама из којих увозимо ледене производе су и Румунија и Турска - истакли су у УИО БиХ.
Подаци УИО показују још и да БиХ од 2020. године, када је у иностранство отишао 34.771 килограм сладоледа у вриједности од 187.500 марака, није извезла ни грам овог производа.
Секретар Удружења пољопривреде и прехрамбене индустрије при Привредној комори Српске Драган Шепа рекао је за Глас Српске да је на домаће тржиште у овој години увезено мање сладоледа него лани, али је, с обзиром на више цијене ових производа, вриједност увоза већа за милион КМ.
- Домаћа производња индустријског сладоледа код нас не постоји. Нико се не усуђује да улаже нова новац у покретање те производње, јер су, између осталог, постројења јако скупа. Првенствено се мисли на камионе хладњаче те расхладне витрине и фрижидере - казао је Шепа.
Осим тога у овој бранши је, додао је он, скуп маркетинг те дистрибуција, због чега се тржиште Српске ослања на увоз сладоледа, првенствено из земаља из окружења, између осталог, Србије.
"У постојеће капацитете у сестринским фирмама, које имају производњу у Србији, уложен је велики новац у потребна постројења. Поред тамошњег тржишта они успијевају да покрију и извоз у Српску и БиХ", истакао је Шепа.
У Српској, додао је он, постоји неколицина занатских, односно посластичарских радњи које производе ову ледену посластицу, али углавном за властите потребе.
Према ријечима представника удружења за заштиту потрошача цијене сладоледа расту као и температуре у љето, за шта многи криве инфлацију.
Извршна директорица Удружења за заштиту потрошача "Дон" из Приједора Муриса Марић рекла је да је сладолед посластица број један током љетних дана, али да све више становника ову посластицу конзумира и зими.
- Сладолед из Хрватске је преплавио наше тржиште, а у многим радњама у посљедње вријеме могу се наћи и производи компанија из Италије - рекао је Марићева.
Додала је да увозници овог производа добро профитирају у БиХ, јер се током љета фрижидери могу видјети на сваком ћошку, испред којих се формирају и редови.
Према подацима УИО на тржиште БиХ током прошле године стигао је сладолед у вриједности већој од 32,53 милиона КМ. Годину раније, како је наведено из УИО, на тржиште БиХ ових производа стигло је у вриједности од 30,08 милиона КМ.
