Пост је одрицање од мрсне хране, злих помисли, лоших сјећања  – То је једна јако лоша дефиниција поста.

Немојте мислити о ружичастом слону. О чему сад мислите?

Дакле, немојмо говорити о посту као негацији, није важно шта пост није. Рецимо шта пост јесте.

Јачање воље. Сагледавање и осмишљавање себе, својих мисли, жеља, поступака. Стицање храбрости да признамо и поправимо своје недостатке. Окретање ка Богу. Молитва, права, искрена, она која нагони на плач, па на осмијех.

Сусрет са ближњим. Сусрет са онима који ће нам тек постати ближњи. Тихо жртвовање себе зарад другог и Господа. Проналажење нових љепота самог живљења. Радовање свом крсту.

Захвалност Господу за парче хљеба на длану, за близину вољених, захвалност за могућност да другима будемо узданица. Захвалност Господу на Њему Самом и на нама самима.

То је тек дио онога шта је пост.

Није, дакле, толико важно читати има ли на кексима млијеко у праху, питајмо се има ли нас пред лицем Божијим.

Не паничимо ако смо заборавили, па постили на уљу, кад је требало постити на води, паничимо ако смо човјека повриједили или заборавили.

Можемо ми мјерити минуте прије поноћи, у које бисмо појели рибљу паштету прије сутрашњег Причешћа, али не можемо измјерити своје дане на земљи и шансе које су пред нама.

Пост је загледање у те шансе, понирање у себе, и дружење са Христом и светима. Ето светих свуда око нас, скупљају се сваке недеље пред Путиром.

Не причајмо како се одричемо овога или онога, јер су та “одрицања” тако споредна да их не треба ни помињати. Пост је пут задобијања благодати, освајања врлина, Богаћења и проналажења себе.

Нека нам је срећан и Богом благословен почетак поста!