Њемачки офталмолог др Вернер Вебер назвао је српску ћирилицу "првом азбуком свијета". Он је одбранио докторску дисертацију у Лајпцигу 1937. године на тему "Азбуке свијета" када је установио да је српска ћирилица "одмор за очи".

Према његовим тврдњама када се чита ово писмо најмање, од свих писама, замара очи због чега је понијела титулу прве азбуке свијета.

Српску ћирилицу најсавршенијим писмом на свијету сматрао је и познати ирски, драмски писац Џорџ Бернард Шо. Он је у свом тестаменту оставио новчани износ од 367.233 фунте Енглезу који успије да упрости енглеску абецеду по узору на Вукову ћирилицу (једно слово - један глас). Међу Британцима се до данас није нашао такав реформатор који би добио заоставштину великог писца.

Срби су најсавршеније писмо на свијету, каквим га неки сматрају, добили захваљујући Вуку Стефановићу Караџићу, који је реформу српске ћирилице извршио почетком 19. вијека, пише Глас јавности.

Избацивањем полугласника и увођењем графема "њ" и "љ", Вук је наставио реформе које је започео Сава Мркаљ. Изглед слова "ђ" је прихватио од Лукијана Мушицког, "џ" је узео из старих румунских рукописа, а "ћ" из старих српских рукописа. Слово "ј" које је узео из латинице приписивано му је за "највећи гријех" у црквеним круговима, гдје су говорили да је српски реформатор тиме радио на покатоличењу српског народа.

Вукова фонетска азбука (назив према називу слова: А - аз, Б - буки) са 30 графема званично је прихваћена 1868. године.

Ћирилица је, иначе, словенско писмо настало крајем деветог вијека у данашњој Бугарској.

Име је добила по Ћирилу, једном од солунске браће који су ширили хришћанство међу Словенима. Сматра се да је творац ћирилице Климент Охридски, један од ученика Ћирила и Методија. Постоје неки истраживачи који тврде да је њен творац Константин Преславски, односно цар Симеон Велики.

Ћирилица је створена по угледу на грчко уставно писмо. Из овог писма су узети и знаци, а за гласове којих није било у грчком језику начињене су графеме по угледу на грчка и глагољска слова.

Као једноставније писмо од глагољице, која је старија по постанку, ћирилица је потискивала глагољицу и устаљивала се у Бугарској, Србији, Македонији, Русији.