Осим бројних тениских рекорда, Новак Ђоковић је убједљивим тријумфом у Торину, оборио и два финансијска. Као непобјеђени шампион награђен је са 4.740.300 долара, што је највећи чек у историји тениса, а пробио је и баријеру од 160 милиона долара укупне зараде.
Поређења ради, побједник овогодишњег Ју-Ес опена је добио 2.600.000 долара, дакле готово дупло мање. Да разлика између завршног Мастерса и осталих великих турнира буде још фрапантнија, само је јучерашња побједа у финалу, против Каспера Руда, Новаку донела 2.200.000 долара.
Дакле,Ђоковић је за један меч награђен скоро исто као Карлос Алкарас за седам побједа на Флашинг Медоузу, а више него Рафаел Надал за епски тријумф против Данила Медведева у Мелбурну, и то за пехар чија је специфична тежина већа од овог торинског.
Шампионски чекови у 2022. години су сљедећи:
Завршни Мастерс у Торину – 4.740.300 долара,
Ју-Ес опен – 2.600.000 долара,
Вимблдон – 2.360.441 долар,
Ролан Гарос – 2.251.078 долара,
Аустралијски опен – 1.901.310 долара.
Али, завршни Мастерс је једини турнир у власништву АТП тура, остали припадају разним организацијама, агенцијама или појединцима, па није ни чудо да су ријешили да максмилано повећају фонд награда.
Други финансијски рекорд који је Ноле поставио у Торину је пробијање баријере од 160 милиона долара укупне зараде у каријери. Откако је прије пола деценије постао први са зарадом већом од 100 милиона, српски ас је стално у вођству.
С обзиром да је АТП најавио рекордне наградне фондове у наредној сезони, нема дилеме да ће и шампионски чек у Пала Алпитуру порасти.
Торинске награде су подвукле и огромну разлику између женског и мушког тениса у овом тренутку. Цијели наградни фонд на завршном Мастерсу у Форт Ворту је износио 5.000.000 долара, мало више него што је Новак сам понио из Торина.
Најбогатији у историји овога спорта су :
Ђоковић – 164.691.308 долара,
Надал – 132.403.671 долар,
Федерер – 130.594.339 долара,
С. Вилијемс – 94.816.730 долара,
Мари – 63.248.285 долара,
Сампрас – 43.280.285 долара,
В. Вилијемс – 42.403.103 долара,
Халеп – 40.203.437 долара,
Шарапова – 38.233.962 долара,
Вавринка – 35.330.662 долара.
Овакав јаз, додуше, није посљедица само разлике у интересовању, него и дубине проблема због неиграња у Кини. Када је Шенжен, пред избијање пандемије, добио право организације такмичења најбољих осам рекета ВТА тура, договорен наградни фонд је био готово идентичан торинском.
Али у Кини се трећу годину заредом не игра, а остале земље не располажу таквим богатствима спремним да уложе у бијели спорт. Зато је за женски тенис од кључне важности да наредне јесени проради кинеско тржиште.
