Пензионер са Пала Новак Радовић са једнаком страшћу и узбуђењем спрема се да 43. пут посјети Међународни београдски сајам књига, који је од свог првог одласка, давне 1977. године, пропустио само једном.

Радовић за Срну истиче да је Сајам књига у Београду за њега мјесто неописиве среће, прворазредни догађај у области културе, са којим се ништа не може поредити.

- Сајам сам једини пут пропустио ратне 1992. године. И сад памтим колико сам желио да одем, да на моменат осјетим трачак нормалности. Ипак, већ наредне године успио сам да се укрцам на неки камион у Фочи и да преко Челебића дођем у Црну Гору и Пљевља, одакле смо продужили до Београда- наводи Радовић.

Присјећајући се тих неколико дана боравка у Београду и посјете Сајму књига, Радовић каже да је то било нестварно искуство, да се из ратом захваћене земље одједном појави на том величанственом догађају и бар на моменат осјети сву љепоту живота.

Радовић истиче да је већ 1994. године на позив тадашњег директора новоосноване Народне библиотеке Републике Српске са Пала Недељка Шиповца почео да ради у тој установи културе, тако да се већ исте године поново нашао на Међународном београдском сајму књига.

- Те године сам уредно отишао на Сајам као библиотекар Народне библиотеке Републике Српске и од тада више нисам ниједан пропустио - наглашава Радовић.

Он напомиње да је прије двије године пензионисан, тако да је прошле године први пут на Сајам отишао као пензионер и радио на штанду једне издавачке куће која га је и ове године ангажовала.

- Не могу то описати. Сајам књига за мене је најбољи сабор који постоји, који ме највише радује. Мјесецима се уочи Сајма психички спремам, а како се примиче почетак моје узбуђење и та нека позитивна трема је све већа - наводи Радовић, који је радни вијек провео у библиотеци.

Радовић сматра да се по бројности издавача и понуди књига Сајам није много промијенио, неке велике издавачке куће су нестале, али су их мање успјешно замијениле и попуниле празнину.

- Ипак, као и све, и Сајам се мијења. Чини ми се да је људи мање, мада су и даље велике гужве, али не као некада. Фале ми и бројне роштиљнице које су се налазиле испред Сајма. Некако тај спој мириса роштиља и књиге ми је давао неку посебну драж. Послије вишечасовног обиласка штандова са књигама волио сам да свратим у неку од тих роштиљница. Није се знало да ли је више људи унутра или испред у реду за храну - присјећа се Радовић.

Он истиче да је за више од четири деценије, како одлази на Сајам књига, упознао све значајније књижевнике, политичаре и бројне друге раднике из области културе, али да је на њега највећи утисак оставио академик Матија Бећковић, као и сусрет са Зораном Ђинђићем, који је тада био опозициони политичар.

- Бећковић је човјек који осваја и плијени својом харизмом. Када разговарате са њим нисте начисто да ли се шали или говори озбиљно, просто је фасцинантан. Исто тако, неће да одговори на свако питање. Некако, ако не жели, направи шалу и заобиђе то. Ништа мање импресиван није ни српски глумачки бард Петар Божовић - наводи Радовић.

Он напомиње да себи никада неће опростити што сусрете са великим личностима није овјековјечио на неки начин, пошто би до данас имао велику и вриједну колекцију.