У Бањалуци ће средином октобра бити промовисан документарни филм "Гаравице" аутора Драгана Радовића о злочину који су на подручју бихаћког и цазинског краја починиле усташе у Другом свјетском рату, а један од циљева је да покаже да Гаравице нису једино масовно стратиште српског народа и да је вишеструко више Срба страдало изван те локације.

Радовић, који је оснивач и предсједник Фондације "Заборављени коријени", истакао је да је бихаћки крај једна од најзапостављенијих области када је ријеч о документовању злочина, додајући да је ово био посљедњи моменат да се направи филм на којем је радио скоро три године.

- У току истраживања интервјуисао сам 27 свједока, од којих ће у филму говорити њих 15. Сваки саговорник говори искључиво личне приче, а неки од њих су преживјели то масовно убијање. Једна бака је тешко рањена, али се онесвијестила и тако остала жива. Након лијечења одведена је у логор Јастребарско. Свједоци не говоре само о злочинима, већ и о многим емотивним догађајима, како су сазнали да је почео рат, али и да је он завршен, те шта су затекли у својим селима након повратка - рекао је Радовић.

Према његовим ријечима, у филму ће се, осим о Гаравицама, говорити и о другим масовним стратиштима у бихаћком крају, а један од циљева је да покаже како Гаравице нису једино масовно стратиште српског народа и да је вишеструко више Срба страдало изван те локације.

- Временом су остала мање позната ужасна губилишта Пољице, Здени До, Осоје, Мацини Долови. Осим на овим стратиштима, много српског народа страдало је у највећим мукама након што су их муслиманске и хрватске усташе живе спаљивале у кућама, црквама, млиновима и везане за стогове сијена - рекао је Радовић за "Глас Српске".

Говорећи о прикупљеној архивској грађи, он је навео да је три године пронађено неколико хиљада докумената.

- Ријеч је о копијама оригиналних пресуда, записника, извјештаја из архива у БиХ и Србији. Али, једнако су важни и документи из приватних архива, породични пописи жртава, биографије, текстови описа догађаја, медицинска документација, фотографије. Сви ти документи расвјетљавају и откривају до сада мање познате или потпуно непознате чињенице. Најважнији резултат је откривање неколико стотина нових имена жртава које до сада нису биле обухваћене ни у једном попису - рекао је Радовић.

Он је нагласио да су пронађени и вриједни документи са других простора БиХ, те да све што вриједно пронађе он и архивира, па ће у будућности то детаљније обрађивати или уступити неком другом истраживачу.

- Пронађено је много докумената и за друге области, првенствено за мој родни крај Романију, а онда и Купрес - Бугојно. План је да у наредном кораку буду истражене и ове области, односно да и за њих припремим зборнике докумената. Већи дио архивске грађе већ је прикупљен, сада је потребно све то проучити и приредити. Прикупљено је и мноштво докумената о страдањима Срба у Јајцу - рекао је Радовић који се осим видео-продукцијом бави и издавачком дјелатношћу.

Радовић, који је по струци дипломирани инжењер електротехнике, наглашава да све пројекте које ради финансира самостално.

У Гаравицама код Бихаћа данас ће бити обиљежене 82 године од усташког злочина над 12.000 Срба, међу којима је био велики број дјеце.

Почетком Другог свјетског рата 1941. године усташе су у мјесту Гаравице, једном од највећих стратишта српског народа у Независној Држави Хрватској /НДХ/, побиле 12.000 српских цивила. Међу жртвама је био и велики број дјеце.

Према енглеским обавјештајним подацима, на ширем подручју Бихаћа убијено је између 14.000 и 14.500 људи, а власти бивше Југославије су прикривале масовне покоље и убиства Срба због прокламовања идеје братства и јединства којом су потпуно изједначиле крвника и жртву.

Обиљежавање организује Одбор Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова.