Научници Јужног федералног универзитета, заједно са руским и страним колегама, направили су уређај за откривање ћелија рака у крви.

Како су објаснили научници, секундарни тумори, метастазе, настају када се појединачне ћелије из примарног тумора одвоје и прошире на друга ткива путем крви или лимфног система. Такве циркулишуће туморске ћелије су веома ријетке: јављају се у неколико милијарди крвних ћелија.

- У клиничкој пракси се сада примјењује релативно риједак и скуп метод, који захтјева сложену опрему и квалификовано особље, проточна цитометрија, као и магнетна резонанца и компјутерска томографија - рекао је један од аутора истраживања, замјеник директора Међународног истраживачког института за паметне материјале Јужног федералног универзитета Александар Гуда.

Уређај који су направили стручњаци Јужног федералног универзитета, Краснојарског државног медицинског универзитета, Краснојарског научног центра Сибирског огранка Руске академије наука, Краснојарског регионалног клиничког онколошког диспанзера и Универзитета Панџаб у Индији може да открије циркулишуће туморске ћелије у неколико милилитара крви.

Принцип рада новог чипа величине новчића заснива се на издвајању ћелија рака помоћу рецептора за фолну киселину, којих здраве ћелије имају знатно мање.

- Зидови канала су обложени филмом направљеним од природног полимера добијеног из љуштура ракова (хитозан), на који су везани молекули-замке. То су фолна киселина и синтетички фрагменти ДНК (аптамери), који се чврсто држе за ћелије рака. Крв пролази кроз лавиринт, ћелије рака се лијепе за зидове, а све остало пролази даље. Као резултат тога, за 20 минута, из неколико милилитара крви можемо да ухватимо те ријетке вјеснике будућих метастаза и да их ухватимо живе. Љекар је у могућности да прати болест помоћу рутинске анализе крви - објаснио је Гуда.

Уређај је прилагођен за детекцију ћелија тумора дојке.

Експерименти су показали да може да детектује 80-91 проценат циркулишућих туморских ћелија без лажно позитивних резултата. Штавише, преко 95 процената заробљених ћелија је остало живо и нетакнуто – ово је важно за даља молекуларна истраживања.

- Различити имуномагнетни и микрофлуидни раствори се користе за рјешавање истог дијагностичког проблема, али у многим системима, заробљене ћелије морају се ручно пренијети у посебан модул за анализу, гдје се губе и оштећују. Наше рјешење је приступачније и са економског и са технолошког становишта. Један чип се може штампати у 3Д верзији за приближно 45 минута, а компоненте се могу прилагодити одређеној врсти рака - додао је научник.

Ово је само први корак претклиничких испитивања. Тренутно, Универзитет у Сан Франциску наставља да креира нове геометрије за микрофлуидне уређаје, док у Краснојарску раде на побољшању селективности хватања ћелија на бази аптамера.

Рад се спроводи у оквиру пројекта Јужног федералног универзитета „Убрзана микро- и малотонажна производња материјала“, у оквиру програма стратешког академског лидерства „Приоритет 2030“, уз подршку Министарства здравља и Министарства просвјете и науке.