Новим законом о високом образовању, о којем ће посланици Народне скупштине Републике Српске расправљати на предстојећој сједници НС РС, прописани су практични рад и стручна пракса као саставни дијело наставног процеса, а пооштрени су и критеријуми за избор академског особља у научнонаставна и сарадничка звања.

Једна од новина новог закона о високом образовању је и та што ће се са 2,4 милиона КМ годишње финансирати школарине за све студенте првог и другог циклуса студија који прву годину уписују у складу с бројем студената дефинисаним одлуком Владе Републике Српске. 

Први пут новим законом се уводи могућност високошколским установама да организују кратке програме студија као дио студија првог циклуса који изводе високошколске установе с јасно дефинисаном сврхом и исходом учења, за које се издаје сертификат о завршеном кратком програму студија и стеченим компетенцијама. 

- Учествовали смо у изради тог закона и по мом мишљењу ради се о одличном закону. Много је бољи од актуелног - рекао је Милан Кулић, ректор Универзитета у Источном Сарајеву. 

Када је ријеч о стручној пракси, Вулић је истакао да то неће бити проблем организовати, док се у образложењу новог закона о високом образовању наводи да ће стручна пракса омогућити да студенти одмах по изласку из високошколских установа могу одговорити потребама тржишта. 

Што се тиче избора у научнонаставна звања, примјера ради, новим законом предвиђено је да за избор доцента кандидат мора имати најмање три научна рада, из научне области за коју се бира, објављена у научним часописима и зборницима с рецензијом, од којих је најмање један објављен у научном часопису међународног значаја или на научном скупу међународног значаја. По актуелном закону, за избор у звање доцента кандидат треба да има "само" најмање три научна рада из области за коју се бира објављења у научним часописима и зборницима с рецензијом. 

Слично је и када је у питању звање ванредног професора, гдје ће кандидат морати имати један научни рад објављен у научном часопису међународног значаја или на научном скупу међународног заначаја и најмање један научни рад објављен у истакнутом научном часопису међународног значаја, након избора у звање доцента. 

Такође, за звање ванредног професора кандидат мора имати једну научну монографију са ИСБН бројем (ознака међународног стандардног књижног броја) из научне области за коју се бира или универзитетски уџбеник са ИСБН бројем. И код избора у звање редовног професора по новом закону кандидат ће морати имати најмање два научна рада у научним часописима међународног значаја или научном скупу међународног значаја или најмање један научни рад објављен у истакнутом научном часопису међународног значаја. 

У Министарству за научнотехнолошки развој, високо образовање и информационо друштво кажу да се разлика у новом у односу на актуелни закон огледа и у томе што ће акредитација за све високошколске установе бити обавезна. 

- У циљу спречавања појаве непоштовања прописа о раду и запошљавању унесена је одредба о забрани извођења наставе лицима која су пензионисана по прописима ФБиХ, Брчко дистрикта БиХ или друге државе - рекли су нам у Министарству за научнотехнолошки развој, високо образовање и информационо друштво.