Вршилац дужности директора Републичке управе цивилне заштите Милан Новитовић изјавио је да би у овој години требало да буде покренута иницијатива да Источно Сарајево буде без мина до 2023. године.

Новитовић је навео да ће ове године покренути иницијативу да се у плану деминирања Оружаних снага БиХ ревидира шта се може урадити, а да у 2022. и 2023. имају заједничке планове и да у том периоду ако је могуће обаве посао и издају сертификате општинама и граду Источно Сарајево да је слободан од мина.

Он је навео да је ријеч је о изузетно захтјевним пројектима јер су у питању неприступачни терени, а највећи изазов је на подручју општине Трново, док ће лакше деминирати подручје општине Источни Стари Град.

Новитовић је напоменуо да је у оквиру пројекта "Сарајево без мина", који су финансирали страни донатори, требало да буду деминиране мински сумњиве површине у Сарајеву, и то по 50 одсто у Федерацији БиХ /ФБиХ/ и Републици Српској, али да је пројекат окончан, а средства потрошена.

Он је навео да су на подручјима у ФБиХ извршена деминирања, док је тај процес на подручју Источног Сарајева обављен само дјелимично.

Управо због незавршеног посла у склопу пројекта "Сарајево без мина до 2020", Новитовић је рекао да је недавно са начелником општине Источна Илиџа Маринком Божовићем и градоначелником Источног Сарајева Љубишом Ћосићем иницирао састанак на којем је главна тема била да буде деминирано око два километра квадратна на подручју насеља Војковићи /Источна Илиџа/.

Због проблема које мински сумњива површина изазива на подручју општине Источна Илиџа када је ријеч о изградњи инфраструктуре и развоју туризма, јачању привредне активност и безбједности грађана, сазван је састанак на којем су учествовали и представници Оружаних снага БиХ.

Новитовић је навео да Оружане снаге имају батаљон од 650 припадника за послове деминирања, док капацитети Републичке управе цивилне заштите нису такви да сами обаве посао деминирања и уколико би само њих користили све би трајало шест и више година.

Он је подсјетио да се у БиХ 30 одсто укупне мински сумњиве површине налази у Републици Српској, те да би сразмјерно томе требало да се распоређују и донаторска средства.

Према његовим ријечима, специфичну деминерску заједницу у БиХ, за чије активности је током протеклих година опао интерес како јавности тако и донатора, оптерећује и Центар за уклањање мина БиХ /БХ МАК/.

Он је указао да нема равноправног партнерског односа, као и да је проблем што није била формирана Комисија за деминирање, због којег су у једном моменту сви деминери у Републичкој управи цивилне заштите остали без акредитација.

Према његовим ријечима, деминирање у 2020. години није помињано неколико мјесеци, али су се припадници Републичке управе цивилне заштите брзо прилагодили и вратили активностима деминирања у Броду, Вишеграду, Требињу и Мркоњић Граду.

Новитовић је напоменуо да се због епидемије вируса корона неколико мјесеци уклањање минско-експлозивних средстава вршило само према захтјевима тужилаштава и Министарства унутрашњих послова, односно оног што је представљало директан ризик за грађане Републике Српске.

Када је ријеч о формирању Комисије за деминирање, Новитовић је указао да је норматив за њен састав да су чланови државни службеници који не морају ништа да знају о деминирању, те да је она ту само да "верификује криминал БХ МАК-а".

Он је истакао да БХ МАК спроводи строгоћу над припадницима Републичке управе цивилне заштите, који од 2008. године нису имали ниједан инцидент у минском пољу.

Вршилац дужности директора Републичке управе цивилне заштите истакао је да се максимално води рачуна о сваком деминеру, његовом материјалном положају, опремљености и његовој породици.

- Имамо деминера који су ту од 1997. године и очекују да са 65 година оду у пензију. Имали смо смртни случај у минском пољу, али не као посљедица инцидента, него као посљедица срчаног удара. Сви деминери имају стандарде, норме, љекарске прегледе -  рекао је Новитовић.