Српски писац, црногорски владар и владика, према већини књижевних критичара и највећи српски пјесник, чија круна стваралаштва је драмски спјев "Горски вијенац" Петар Други Петровић - Његош рођен је на данашњи дан, 13. новембра 1813. године.
Он је био српски православни владика црногорски и брдски и поглавар Старе Црне Горе и Брда од 1830. до 1851. године.
Његош је остао упамћен као веома харизматична и маркантна личност српске историје, и такође као дубоко просвијетљена мисаона фигура, о чему свједоче његови романи.
Рођен је у селу Његуши, близу Цетиња, као Радоје "Раде" Томов Петровић, а образовао се у неколико манастира у Црној Гори и постао је духовни и свјетовни вођа Црне Горе након смрти свог стрица Петра I.
Пошто је уклонио све почетне унутрашње противнике својој владавини, сконцентрисао се на уједињавање црногорских племена и успостављање централизоване државе. Увео је редовне порезе и низ нових закона да замијене оне које су његови претходници увели много прије њега.
Увођење пореза се показало врло непопуларним међу црногорским племенима и због тога је током његове владавине избило неколико буна. Његошева владавина је такође обиљежена сталним политичким и војним сукобом са Османским царством и његовим покушајима да прошири територију Црне Горе уз добијање безусловног признања од Високе порте.
Залагао се за ослобођење и уједињење свих Срба и био је спреман да се одрекне својих свјетовних власти зарад уједињења са Србијом.
Био је из породице која је Црној Гори више од сто година давала владике - монашко име је добио по стрицу, владици и владару Црне Горе Петру Првом, познатом и као Свети Петар Цетињски, који га је одредио за насљедника.
Његош је поштован као пјесник и филозоф, а најпознатији је по својој епској поеми "Горски вијенац", која се сматра за ремек-дјело српске и јужнословенске књижевности.
Друга његова важна дјела су "Луча микрокозма", "Огледало српско" и "Лажни цар Шћепан Мали". Као изразити српски родољуб, Његош у својим књижевним радовима скоро 200 пута спомиње Србе и српство.
Подигао је прву основну школу, а 1834. је основао штампарију. Притиснут болешћу, умро је 1851. у 38. години живота.
Сахрањен је у малој капели на Ловћену, коју су срушили Аустроугари у Првом свјетском рату.
Његови остаци су премјештени у Цетињски манастир, а потом у обновљену капелу 1925. године.
Капела је уз подршку југословенске владе 1974. замијењена Мештровићевим маузолејом.
Петра Другог Петровића Његоша је Митрополија Црногорско-приморска канонизовала и увела у ред светитеља као Светог митрополита Петра Другог Ловћенског Тајновидца, а овај светац се обиљежава 19. маја.