Сутра ће се навршити три деценије од доношења првог Устава Републике Српске, једног од најважнијих конститутивних аката који су били основ за њено стварање.

Први храбар корак српских посланика у Сарајеву и њихова историјска одлука да оснују Скупштину српског народа у БиХ означили су стварање Републике.

Скупштина српског народа у БиХ основана је 24. октобра 1991. године, након што су 14. октобра српски посланици прегласани у Скупштини СР БиХ.

Скупштина је расписала плебисцит о останку српског народа у заједничкој држави Југославији, на којем су се Срби у БиХ готово 100 одсто изјаснили за ту опцију.

Муслимани и Хрвати нису признали резултат плебисцита, послије чега су сви српски посланици из свих странака у Скупштини СР БиХ наставили рад у Скупштини српског народа у БиХ и почели доношење аката којима је конституисана Република Српска.

Од десетак конститутивних аката који су уставноправна основа за стварање Републике Српске, два су најбитнија - Декларација о проглашењу Републике Српске и Устав Републике Српске.

Скупштина српског народа у БиХ донијела је Декларацију 9. јануара 1992, а Устав 28. фебруара исте године.

Једногласно усвојен на темељима Декларације о оснивању, први Устав Републике Српске гарантовао је пуну равноправност и једнакост народа и грађана Републике.

Као највиши конститутивни правни акт утврдио је тип уређења, систем организације власти и све друге полуге система, а истог дана донесен је и Уставни закон, који је омогућио његову примјену и функционисање Републике.

Устав је донесен са првобитном намјером да се спријечи прерано признање БиХ и да се међународни фактори упозоре и уразуме да почну да воде озбиљне разговоре о унутрашњем уређењу БиХ, јер оно које је постојало по Уставу БиХ из 1974. године није могло одржати унутрашњи мир и националну равнотежу.

Устав је најважнији документ који потврђује континуитет постојања и функционисања демократских институција и државотворности Републике Српске у оквиру БиХ.

Највиши правни акт Републике Српске, који је уз одређене амандмане и данас на снази, донесен је прије избијања трагичних сукоба и једностраног бошњачког и хрватског проглашења независности БиХ.

Дио одредаба Устава рађен је аутономно у Народној скупштини, а дио је наметала међународна заједница. Међу измјенама су и оне које су се односиле на ограничавање надлежности Српске у корист заједничких органа БиХ, као и успостављање Вијећа народа.

Скупштина српског народа у БиХ радила је у Сарајеву од 24. октобра 1991. године, све док јој није онемогућен рад и запријетила физичка опасност за посланике и функционере.

Током марта 1992. године Скупштина је своје сједиште премјестила на Пале, гдје је настављен њен рад и даље конституисање Републике Српске.