У Источном Сарајеву и Сарајеву данас ће бити обиљежена 31 година од злочина паравојних муслиманских формација и радикалних исламиста над припадницима ЈНА у Добровољачкој улици.
Према програму меморијалне манифестације, под називом "Страдање припадника ЈНА у Сарајеву - Добровољачка улица", у цркви Светог великомученика Георгија у Миљевићима у Источном Сарајеву у 10.00 часова биће служен парастос за убијене припаднике ЈНА.
За 10.40 часова планиран је полазак аутобуса за Добровољачку улицу, у 11.00 часова најављена је мирна шетња и полагање цвијећа, док је за 11.50 часова предвиђен повратак у Источно Сарајево.
Обиљежавању ће присуствовати министар рада и борачко-инвалидске заштите Републике Српске Данијел Егић, министар спољне трговине и економских односа у Савјету министара Сташа Кошарац.
Програм ће бити реализован уз присуство највиших званичника Републике Српске, српских представника у заједничким институцијама БиХ, руководства градова и општина, чланова породица погинулих припадника ЈНА, преживјелих учесника, представника 3. пјешадијског /Република Српска/ пука Оружаних снага БиХ, најављено је из Одбора Владе Републике Српске за његовање традиција ослободилачких ратова.
Најављено је и присуство представника невладиних организација и удружења од јавног интереса проистеклих из Одбрамбено-отаџбинског рата Републике Српске и НОР-а, градских и општинских удружења и грађана.
Почетком маја 1992. године, злочин над недужним војницима, официрима и грађанским лицима на служби у ЈНА, током договореног мирног повлачења из Сарајева, починили су припадници такозване Армије БиХ, Територијалне одбране РБиХ и паравојних муслиманских формација којима су командовали предратни криминалци.
Дана 2. маја 1992. године око 11.30 часова, око 200 припадника јединица територијалне одбране тзв. РБиХ и "Зелених беретки", међу којима су били Сакиб Пушка, Јусуф Јука Празина, Емин Швракић и други, као и јединица којима је командовао сарајевски криминалац Исмет Бајрамовић Ћело, држали су у блокади, а потом извршили и напад на Дом ЈНА у Сарајеву, отварајући ватру из цјелокупног расположивог наоружања.
Нападом на колону ЈНА у Добровољачкој, која се мирно повлачила из Сарајева према споразуму и уз гаранцију мировних снага УН на челу са генералом Луисом Мекензијем, руководили су тадашњи члан Предсједништва БиХ Ејуп Ганић и руководство тадашње Републике БиХ.
Иако је за безбједност војника гарантовао тадашњи предсједник Предсједништва БиХ Алија Изетбеговић, колона ЈНА није безбједно изашла из Сарајева, већ је прекинута и нападнута.
За само неколико дана мучки су убијена 42 припадника ЈНА, 71 је рањен, док их је 207 заробљено. Први напад је извршен 2. маја на Дом ЈНА, а све касарне ЈНА у овом граду биле су блокиране и под опсадом муслиманских паравојних снага, које су им искључили струју, воду и телефоне.
Пред Судом БиХ, 21. септембра прошле године почео је претрес у предмету који се води против Ејупа Ганића и још деветорице некадашњих војних и полицијских функционера за злочине у Добровољачкој улици 3. маја 1992. године у Сарајеву.
Осим Ганића, оптужница, која је подигнута 27. априла, терети и Заима Бацковића, Хамида Бахту, Хасана Ефендића, Фикрета Муслимовића, Јусуфа Пушину, Бакира Алиспахића, Енеса Бездроба, Исмета Дахића, те Махира Жишку.
