„Ако изађеш, бићеш заклан“: Исповијест Данила Берибаке који је преживио пакао Доборовољачке улице

03.05.2024. 09:11
17
ИЗВОР: katera.news

Један од преживјелих војника из Добровољачке улице Данило Берибака описао је дане пакла кроз које су пролазили српски војници те 1992. године.

Данило је био припадник 4. батаљона Војне полиције.

2. мај 1992.

Ујутро, 2. маја 1992. сам предао дужност дежурног КПС-а у касарни Виктор Бубањ (КВБ) и кренуо да одморим. Око поднева смо добили узбуну и излазимо пред објекат гдје се распоређујемо у борбене групе. Распоређен сам у борбено оклопно возило „Видра“ (БВП М-80А1), на мјесто нишанџије. Командир возила је био потпоручник Пелемиш, а возач старији водник Плазинић. Осталу посаду су чинили војници из резервног састава: Савовић, Вуковић, Тијанић, те војници на редовном одслужењу војног рока: Пантић,Симић и Галамић.

Наређење претпостављене команде је била испомоћ на одбрани команде 2. војне области која се налазила на Бистрику у блокади са константним нападима Зелених беретки и ТО.

У акцији су учествовала два БОВ-а (ВПБ М-86) и три „Видре“. Правац кретања колоне је био КВБ-Отока-Пофалићи-Скендерија-Бистрик. На путу ка одредишту код Електропривреде на „Социјалном“ долази до првог оружаног сукоба на колону возила. Дејствовано је из пјешадијског наоружања, али без губитака. Колона се није заустављала, на напад је узвраћено из покрета и настављено је кретање према Бистрику.

По доласку на Скендерију смо уочили неколико војних возила „пинцгауер“ и трамваје како горе. Путем радио везе чујемо да се једно наше возило одвојило према Војној болници и наређење да се дио возила врати у касарну Виктор Бубањ јер је била претпоставка да ће бити нападнута.

Наше возило је наставило кретање и убрзо смо дошли до команде на Бистрику. Касније стиже наш БОВ са командиром возила потпоручником Шабаном Хајдаревићем. Они су на Скендерији примијетили наше војнике који су нападнути у засједи, те их покупили и транспортовали до Војне болнице.

У току нашег доласка, на команду је у више наврата отварана ватра. Одмах смо се укључили у одбрану, и одговорили на нападе непријатеља. Наша посада је заузела борбене положаје унутар команде, гдје је са прозара дејствовала по непријатељским положајима.

Ја сам остао у куполи возила и давао ватрену подршку. У једном тренутку сам уочио да је погођен војник на редовном одслужењу војног рока Новић, којем је остало неколико дана до раздужења. У акцију је пошао добровољно иако му је сугерисано да не иде. Погођен је на самом улазу у команду испред мог возила. Узвратио сам ватру, али су ме засули против-оклопним средствима. Чуо сам шест детонација и чујем дозивање Савовића, јер нису знали да ли сам жив.

Послије седмог удара осјетим топао притисак и мирис горевине у возилу. Од детонације сам помало дезорјентисан. У једном тренутку сам осјетио да ме неко повлачи из возила, то је био Шабан, који је почео са мном комуницирати, међутим, од удара га у том тренутку ништа нисам разумио јер сам био у шоку. Моја опрема је почела да гори, Шабан је рекао Пелемишу да нас покрива ватром док не уђемо у зграду. У згради ми је указана помоћ и упућен сам на одмор. Послије неколико сати одмора, слух ми се враћа и осјећам се добро. Како ноћ одмиче сукоби јењавају и ноћ протиче мирно.

3. мај 1992.

Приликом поласка колоне према Лукавици, наше возило је било на зачељу колоне. Колона се зауставља само двадесетак метара од тачке поласка. Убрзо чујемо и пјешадијску ватру. Били смо нападнути са свих страна.

У једном тренутку смо чули позиве на предају. Приликом отварања врата нашег транспортера, неко од муслимана је отворио ватру, гдје бивају погођени војник Пантић и војник Симић који  од посљедица рањавања није преживио.

Напуштамо возило и обарају нас на асфалт. Ту смо разоружани и уз пријетње смрћу трпимо страшно батињање. Послије неког времена нам наређују да се постројимо и кренемо према ФИС-у.

Пред ФИС-ом су нас дочекали Шибер, Дивјак и Кљујић. Ту нас постројавају и раздвајају на војнике, резервисте и старјешине. Ту су препознали Пелемиша и уз малтретирање га одводе у непознатом правцу. Покушао сам се пребацити у ону групу гдје су били редовни војници, али ме је један припадник Зелених беретки примјетио и уз псовање и ударање ме вратио.

По уласку у салу, двојица наоружаних лица у цивилу одводе мене и Савовића да дамо изјаву за Јутел. Пјешке смо дошли до станице Полиције, гдје смо затекли и Пелемиша. На глави сам примјетио да је Пелемиш изударан. Полицајац који је био у канцеларији је рекао да нас одведу на мени непознато мјесто. Одвезли су нас и смјестили у неку просторију гдје су дошли неки наоружани цивили. Вријеђали су нас и пријетили смрћу.

Ту су нам дали инструкције шта морамо рећи у изјави за медије. Нико са телевизије ту ноћ није дошао. Мени је један од тих цивила пришао са ножем и пријетио ми смрћу уз псовке. С неким пркосом сам му одговорио „Само кољи, шта чекаш“. Послије одговора добио сам ударац у главу, гдје сам пао на под. Одатле смо враћени у ФИС.

По уласку у салу сам видио Вуковића како клечи, видно са повредама. Сједамо на паркет и добијамо наређење да се окренемо преме зиду и легнемо. Чујем, пошто је био близу, како Вуковића испитују уз физичко малтртирање и од њега траже да им каже ко су редовни војници, а ко резервисти. Послије неког времена, закључио сам да су се стражари смијенили и малтретирање је настављено. Посебно се истакло малтреирање старјешина, а поготово Мастиловића и Вуковића који су били из Фоче. Вуковића су тукли толико, да је један од крвника сломио кундак од пушке.

У току ноћи сам питао једног од стражара да идем у тоалет, на шта ми је одговорио „Ако изађеш бићеш заклан, пишај у гаће“. Пред зору ми је тај исти стражар пришао и упитао ме хоћу ли у тоалет. Објашњавао ми је да су „неки“ били горе и да онда није смио.

4. мај 1992.

Око 7 сати улази већа група наоружаних лица, која нам наређује да устанемо, а Вуковића и још неколико лица одводе у дно сале и наређују им да легну и набију главу на под. Послије неког времена нам доносе доручак и пуштају нас да запалимо цигарете. У том тренутку долазе и припадници Црвеног крста, гдје се хвале како са нама поступају хумано и како нам дају оброке и све остало редовно. Мени и Савовићу су пришли и пријетили како нас неће ставити на списак за размјену него нас убити. Ту је Савовића један од стражара ударио. Наређено нам је да се издвојимо из групе и да легнемо на под. Дјевојка из Црвеног крста је прошла мимо нас, гдје је ја зовем и говорим да нисмо на списку. Дали смо јој личне податке и остајемо ту док лица из ЦК није извршила попис.

Пошто су изашли, мене и Савовића по казни пребацују у групу код Вуковића, гдје нам је наређено да легнемо. Ту сам у једном тренутку случајно помакао главу, због чега ме је један од стражара ударио ногом у главу, и том приликом нанио повреду главе и осјетио сам да су ми избијена два зуба. Облила ме крв, а он ми је донио неку крпу да се обришем да не прљам паркет четничком крвљу.

Послије неког времена приликом обиласка, препозанао ме је један полицајац, којиме  је одмах  подигао и пружио ми помоћ. То је био Рамиз из специјалне јединице МУП-а, којем сам једном приликом помогао, а који ми то није заборавио. Одвео ме у тоалет, гдје сам се умио и мало освјежио. Задржао ме по повратку код себе и није дао да ме врате у групу гдје су ме малтретирали. Донио ми је цигарете које сам подјелио осталим заробљеницима. Такође донио ми је и ћевапе и кока-колу. Рекао ми је да се не бринем и да ће ме у не доласку аутобуса он лично вратити у касарну. Убрзо су ипак дошли аутобуси. Ја сам замолио Рамиза да извуче Савовића и Вуковића. Међутим, Савовић је дошао, али Вуковић није.

Укрцали смо се у аутобусе и кренули пут Лукавице. Уз Вуковића у ФИС-у је остало неколико припадника ЈНА. Колона је без проблема стигла у касарну Слободан Принцип-Сељо. Ту нас је дочекао водник Топић са још пар припадника јединице. У касарни нам је указана помоћ.

- Ето то је то, то је права истина – завршава своју исповијест Дане Берибака, један од преживјелих војника из Добровољачке улице.

Коментари 17
  • Generic placeholder image
    Дејан 04.05.2024. 14:09
    Кад је пасји накот у питању, Бог ће опростити. Хоће ли теби опростити инцест?
  • Generic placeholder image
    Xx 04.05.2024. 14:05
    I ti vjernik i pravoslavac?
  • Generic placeholder image
    Дејан 04.05.2024. 11:54
    Хвала. И ја теби желим да набавиш вазелин, да ти га бабо боље стави. Одбиј пасји накоте од нас!
  • Generic placeholder image
    Xx 04.05.2024. 09:30
    Nek ti Bog podari bolju pamet...toliko od mene
  • Generic placeholder image
    Дејан 03.05.2024. 22:54
    Да ли бих ћутао као ти, док ти га је бабо стављао?
  • Generic placeholder image
    Xx 03.05.2024. 20:30
    Dejane,
    Vjeruj mi da bi ušutio kao zaliven...ti si miš mekinjaš kojem se govno napelo pa misli da je srce.
  • Generic placeholder image
    Ime: 03.05.2024. 18:42
    Pisam se po cetnicima sto su dobili po usima u dobrovoljackoj
  • Generic placeholder image
    Дејан 03.05.2024. 16:24
    То каква је моја памет је моја ствар. Мисли о себи и својим инцестоидним фашистима. Нека вас доле иза ваше линије и не прелазите нама. Не треба нам ваш смрад и ваше идеје о томе како је нормално са кћерком правити дјецу. А ако вам је и то нормално, баш вас брига. Ионако се котите као пашчад. Понављам, волио бих те срести, чисто да ти објасним неке ствари...
  • Generic placeholder image
    Xx 03.05.2024. 15:32
    Tvoja pamet nije za dvije noge
  • Generic placeholder image
    Дејан 03.05.2024. 14:55
    ХХ хоћено да ти кажемо да си припадник јадног малог народа који само кука и који не зна ама баш ништа друго. Ми смо гинулу увијек за слободу, па је и овдје било тако. Мораш бити свјестан да си припадник пасјег накота, који је промијенио вјеру, без икаквог повода. Ми Срби нисмо навикли на ваше паганске обичаје, није нам нормално да сексуално општимо са члановима своје породице, као што је то случај код вас. Смијем се кладити да ти је мати уједно и сестра, а да ће ти једног дана бити и пуница. Волио бих те срести да ти објасним неке ствари потуре.
  • Generic placeholder image
    Xx 03.05.2024. 12:50
    hoćeš da mantraš a veze nemaš...kakav OHR bilmeze i kolona u Dobrovoljačkoj?
  • Generic placeholder image
    Ja 03.05.2024. 11:52
    Nedavno je iz Haga rećeno da je ovaj ratni zloćin u stvari bio legitimna akcija na vojni cilj, šta reći dalje i to mi je sud, mamu vam jebem fašističku a proboj vojske u Srebrenici je genocid a žene , djeca , starci autobusima preveženi za Tuzlu a u proboj su krenuli oni koji su vršili masakre pa se nisu smjeli predati, Bošnjaci zar vam je herojstvo u jenosmjernoj ulici cijeli jedan grad napadne vojsku sa kojom su sklopili ugovor o napuštanju kasarne a OHR bio garant😅 šta vam je Divjak vaš sluga rekao da vi niste oslobodili Sarajevo niti bi ga mogli osloboditi da Srbi nisu politićki izgubili ga najviše zbog smrada od Miloševića i zato vi Sarajlije podignite spomenik MILOŠEVIĆU
  • Generic placeholder image
    Xx 03.05.2024. 10:48
    Mjesec dana granate JNA ubijale sa brda,snajperim iz komande pucano na građane,nekoliko ubijeno...sve u svemu odlično su prošli kako su posijali
  • Generic placeholder image
    Srecko 03.05.2024. 10:07
    Licno me zanima sta je bilo i da li je prezivio rat Saban Hajdarevic? Svaka cast covjeku i borcu, bar na osnivu onoga sto sam procitao.
  • Generic placeholder image
    Анонимно 03.05.2023. 11:58
    Sve ovo stoji oni realno goloruki za nas,tenkovi,oklopna vozila i sve naoruzanje JNA!Sta je radila nasa komanda???Trebalo je posle ovoga sravniti sa zemljom cijele ulice za primjer a sa ovim olosima i ubicama zna se kako se postupa ali izgleda da je i ovde neko uzeo pare i izvukao iz ove nesrece debelu korist...
  • Generic placeholder image
    Pero 03.05.2022. 22:16
    Velika je muslimanska mržnja prema nama. Napravili su tada užasan ratni zločin. I opet bi oni tako, ako budu dobili priliku. Može im se vjerovati koliko vatru na dlanu možeš držati.
  • Generic placeholder image
    Krle 03.05.2022. 14:21
    Svaka čast ovom Beribaki, vjerodostojno i istinito je opisao ratne događaje iz Dobrovoljačke ulice i stradanje njegovih drugova, pripadnika JNA. Bez trunke lične mržnje i netrpeljivosti prema zločincima i ubicama, u njegvoj izjavi nema ni pomena o osvetoljubivosti prema počiniocima masakra. Navodi i imena dva Bošnjaka koja nisu postupali zločinački, nego su humano kao ljudi postupali prema njemu kao zarobljeniku. To pokazuje da i u velikom zlu uvijek ima iskra dobra.
Повезане вијести
Прошле 32 године од мучког убиства војника ЈНА у Добровољачкој улици Прошле 32 године од мучког убиства војника ЈНА у Добровољачкој улици
У паклу Скендерије У паклу Скендерије
Мирном шетњом у Добровољачкој улици обиљежене 32 године од злочина Мирном шетњом у Добровољачкој улици обиљежене 32 године од злочина
Најчитаније
  • Метеоаларм издао упозорење за девет регија у БиХ
    23h 53m
    0
  • Годишњица смрти Мике Антића - "Ако ти јаве: умро сам, не веруј то не умем“
    1h 43m
    0
  • Одржана ванредна скупштина Џудо савеза Републике Српске: Живко Милијаш изабран за предсједника
    21h 1m
    1
  • Шта је Србији потребно да са два бода прође даље?
    22h 19m
    0
  • Требињци уловили сома на Билећком језеру, дужине скоро два метра
    14h 36m
    2