Поменом у Саборној цркви Свете Тројице у Мостару и бацањем цвијећа у ријеку Буну данас су обиљежене 32 година од егзодуса српског народа из Мостара и долине Неретве када је страдало 431 лице, а више од 30.000 људи напустило огњишта, док се за 81 лицем и даље трага.

Миленка Брстина каже да већ 32 године тражи три члана своје породице, мужа и његова два брата који су нестали у насељу Буна.

- Не постоји размјена, а да нисам била. До сада ништа нађено није. Не тражимо спас ни у полицији ни тужилаштву. Тужилаштво нијемо ћути, сви ћуте на то. Нема више ни размјена и приче, ни помињања несталих - каже Брстина.

Брстина је истакла да све док је жива неће изгубити наду да ће их наћи.

- Ми смо прије рата живјели у Дрчевицама и ту сам направила споменик и ставила њихову слику. Споменик је још празан. Имам наду да то тако неће остати - истакла је Брстина.

Славица Славић, која већ 32 године тражи брата Синишу Марића, прича да сваке године на овај дан долазе на мјесто страдања, да постављају исто питање, али да нема одговора.

- Нико нам не може помоћи или неће помоћи. Постоје документи, слике и снимци о страдању мога брата али сви су глуви, од тужилаштва и осталих. Оглушили су се на наше жртве, на мога брата - рекла је Славићева.

Драгиња Унковић, кћерка несталог Миленка Бошковића, каже да је први и посљедњи траг о његовом страдању мост Буна.

- Нико нас ни о чему не обавјештава. Нико ништа не ради о том питању. Гдје год питамо не добијемо никакву нову информацију. Све стоји на мртвој тачки - испричала је Унковићева.

Прича да су тражили оца преко међународних организација, бораца и несталих и бројних других институција, али да нема помака.

Како је објаснила, њен отац страдао је као војник напуштајући село и посљедњи траг гдје је виђен јесте мост Буна.

- Док сам жива нећу се поморити са тим да га нема и да не знам гдје је сахрањен. Да само можемо да га сахранимо - рекла је Унковићева.

Замјеник предсједника Градског вијећа Мостара Велибор Миливојевић каже да су ово дани бола за српски народ у Мостару, када су напуштали своје домове, када су рушене српске богомоље.

- Никада не треба да одустајемо у инсистирању да посмртни остаци наших суграђана буду пронађени. Страшно је да након толико година породице настрадалих и сада моле, вапе, плачу и траже своје нестале - рекао је Миливојевић.

Додао је да се не смије стати у опомињању и инсистирању на томе да се пронађу остаци страдалих особа.

Судбину свога народа доживјела је и Саборна црква Свете Тројице у Мостару која је запаљена на данашњи дан 1992. године.

Старјешина Саборне цркве Душко Којић рекао је да су страдали којих се данас сјећају сигурно у наручју Христовом, без обзира да ли се зна или не њихово вјечно почивалиште.

-Овим поменом, без обзира на то што обнављамо, свједочимо да смо народ који памти заслуге предака и испуњава живот онако како би они били поносни на нас. Увијек треба да се опомињемо на то да та жртва тешка и мучна и свеопомињућа и да никада не дозволимо да она буде узалудна - рекао је свештеник Којић.

Он је позвао народ на јединство међу собом и духовну и сваку другу обнову.

- Нека не буде само 15. јун дан када се сјећамо него да то радимо сваки дан - нагласио је Којић и додао да хришћанска вјера није вјера мртвих него вјера живих.

На обиљежавању страдања Срба у долини Неретве били су присутни и представници општина источне Херцеговине, конзул Србије у Мостару Васо Гујић, замјеник предсједника Градског вијећа Мостара Велибор Миливојевић, представници борачких удружења.

Присутни су били и предсједник Скупштине општине Невесиње Момчило Вукотић, начелник Одјељења за културу града Требиње Слађана Скочајић, предсједник Републичке организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Исидора Граорац и многи други.

Обиљежавање се, након литургије и обиласка Буне наставља у Невесињу гдје ће у 11.30 часова бити уприличено полагање цвијећа на Споменик слободе и обилазак Спомен-собе, а за 11.55 часова планирано је полагање цвијећа на Спомен костурницу у Невесињу, те обраћања.