Служењем парастоса у цркви Светог великомученика Георгија у Миљевићима почело је обиљежавање 33 године од напада на колону ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву у којој су паравојне муслиманске снаге извршиле злочин над војницима.

Служење парастоса протекло је уз присуство великог броја грађана, чланови породица настрадалих, као и неколико припадника бивше ЈНА који су преживјели масакр у Добровољачкој улици, те званичника Републике Српске. Сви они сагласни су да је велика срамота БиХ што овај злочин никада није добио судски епилог.

Пакао у Добровољачкој улици осјетио је Миленко Перић из Лознице, који посљедњих неколико година долази на ово обиљежавање.

- У Добровољачкој сам рањен и заробљен. Извели су ме из возила, пуцали ми у ноге са леђа. Ми смо, дословце, имали наређење да не пуцамо и да идемо у колони. Они су на нас отворили ватру, извлачили нас и убијали. Ти, „браниоцима“ Сарајева који данас славе, нека служи на част - кроз сузе се присјетио Перић.

Мајор у пензији и аутор књиге „Ничији војници у сарајевском паклу 1992. године“ Жељко Пантелић истакао је да је сваки долазак на ово обиљежавање из године у годину све тужнији.

- Тринаест година долазим на ову комеморацију и ништа се не дешава, нико за ове злочине не одговара. Ја сам једини старјешина са територије Србије који долази овдје, јер ми је 12 војника и колега из јединице убијено. По другој тужби из 2018. године, почело је позивање свједока, али ти свједоци морају да се превозе „оклопним“ возилима. То говори о томе колико су неки за суживот и мир. Колико имам информацију, до сада је од преко 200 свједока, саслушано само 15. Ријеч је о одуговлачењу – рекао је он, истичући да он вјерује да никада неће доћи до пресуде за овај злочин.

Градоначелник Источног Сарајева Љубиша Ћосић нагласио је да је карактеризација напада на колону затворених возила са војницима ван борбеног распореда војно-легитимним циљем мантра коју политичко Сарајево живи 33 године.

- Живјели су је и оне најстрашније 1992. године када су побили све те младе војнике, младе људе. Ипак, снажније је наше истрајавање да не заборавимо све те људе и да пренесемо млађим генерацијама да се страшни ратни злочин десио 3. маја 1992. године у Сарајеву и да је тај злочин био окидач за све остало што је лоше било у овој земљи – нагласио је Ћосић.

Како каже, данас се више и не гаји илузија да ће овај злочин у ФБиХ бити окарактерисан као такав, као ни да ће ови процеси бити приведени крају.

Предсједник Борачке организације Републике Српске Радан Остојић рекао је да је апсурд да стотињак цивила, који долазе да положе цвијеће и прислуже свијеће, морају полицијске снаге обезбјеђивати.

- Чињеница је да ми тамо нисмо добородошли, а што се тиче задовољења правде српских жртава, никада нисам ни гајио наду да ће до ње доћи. Сценарио, који је написан прије рата је да правде за српске жртве неће бити, а тако је и прије свих ратова било. Једина правда коју можемо очекивати је Божија – рекао је он.

Вршилац дужности директора Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Виктор Нуждић подсјетио је да су о овом злочину написане бројне књиге и публикације, те да се само правосудне институције овим злочином нису адекватно бавиле.

- МУП је 2005. године документовао овај злочин и прослиједио Тужилаштву БиХ, али 2012. године страни тужилац је обуставио истрагу. Након интервенције породица оштећених 2018. године, истрага је поново покренута. Чекали смо 30 година да се подигне оптужница. Право питање је зашто је истрага обустављена и зашто сада, када је покрнута, нико не одговара? – рекао је он.

Предсједник Републичке организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Исидора Граорац истакла је да је ријеч о једном у низу злочина који су почињени над српским народом за које нико није пресуђен.

- Оно што се породице страдалих војника и цивила питају је да ли су те жртве мање вриједне и не заслужују да за њих ико одговара. Кад све сагледамо, свјесни смо да је све ово плански одрађено, да се Срби прогласем кривим за све и то је наратив који траје од 1992. године. У прилог томе иде чињеница да под јаком полицијском пратњом идемо у Сарајево да положимо цвијеће и запалимо свијеће – рекла је она.

Она истиче да будућности у БиХ нема док се све стране у минулом сукобу не почну посматрати једнако.

- Само у случају када сви признају оно што се десило, када се признају злочини над Србима, а преко 35.000 Срба је страдало, тада можемо разговарати о заједничкој будућности – јасна је она.

Помоћник министра у Ресору борачке и инвалидске заштите Републике Српске Небојша Видаковић нагласио је да на тражењу судског епилога треба истрајати.

Бошко Томић, изасланик српског члана и предсједавајуће Предсједништва БиХ, изразио је жаљење што још нико није одговарао за масакр над припадницима ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву.

Како каже, потребно је да се разговара о томе што су Бошњаци јуче прослављали такозвану одбрану БиХ, подсјетивши како су у Дому ЈНА убили седам људи.

- Убију их и на улици и то је одбрана? - упитао је Томић, наглашавајући да је ЈНА тада била легитимна и да је договорено повлачење војника.

Дарко Берјан, посланик у Народној скупштини Републике Српске, указао је да је ријеч о још једном злочину над Србима за које нико није одговарао.

То је, објашњава, велика срамота.

- Још већа је срамота да данас овдје, на помену, не присуствује ниједан представник Владе Републике Српске, министар, предсједник нити предсједник Народне скупштине Републике Српске – јасан је Берјан.

Љубиша Крунић, функционер ПДП-а, истакао је да је срамота да овај, како и многи други злочини над Србима нема епилог, док су многи српски команданти процесуирани и осуђени на најтеже казне.

- Многи Срби су потпуно невини привђени, процесуирани и осуђивани за разлику од друга два народа, гдје је ријеч о спорадичним случајевима. У сваком рату буде и злочина, тако да сви помало морамо сносити одговорност. Чињеница је и да смо ми бранили своја огњишта – рекао је он.

Крунић је позвао власт у Српској да „боље и више поведе рачуна о борачким категоријама“.

- Око 14.000 демобилисаних бораца није добило запослење, док око 1.600 дјеце погинулих бораца је незапослено. Они су највише заслужили да оно што су урадили њихови очеви буде вриједновано – рекао је.

Окупљени из Миљевића аутобусима су, под полицијском заштитом, отишли у федерално Сарајево како би одали почаст нападнутим и убијеним војницима.

Уз мирну шетња некадашњом Добровољачком улицом у Сарајеву, положили су цвијеће и прислужили свијеће.

Колона ЈНА нападнута је у Добровољачкој улици док се мирно повлачила из сарајева према ранијем споразуму и уз гаранцију мировних снага УН на челу са генералом Луисом Мекензијем.

Нападом су руководили тадашњи члан Предсједништва БиХ Ејуп Ганић и руководство тадашње такозване РБиХ.

Иако је за безбједност војника гарантовао тадашњи предсједник Предсједништва БиХ Алија Изетбеговић, колона ЈНА је нападнута.

Политички представници институција Републике Српске већ годинама наглашавају да су главни кривци за трагичне догађаје у Добровољачкој улици чланови политичког врха тадашње такозване РБиХ, али и паравојне муслиманске јединице у Сарајеву, попут "Зелених беретки", "Патриотске лиге" и других криминалних формација.

Према подацима Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица, 2. и 3. маја у Сарајеву погинуло је најмање 28 припадника ЈНА.