Служењем парастоса и полагањем цвијећа за погинуле и умрле припаднике Прве сарајевске механизоване бригаде на војничком гробљу у Миљевићима, Борачка организација Источно Ново Сарајево обиљежила је 33 године од њеног формирања.

Након тога, испред Мјесне заједнице Враца освештано је спомен-обиљежје за 255 погинулих бораца из насеља Враца, Грбавица и Ковачићи, те одржана академија у порти Цркве Светог великомученика Георгија.

Поред овог значајног датума, обиљежена је и годишњица формирања Сарајевско-романијског корпуса Војске Републике Српске.

Предсједник Борачке организације Источно Ново Сарајево Драгиша Тушевљак рекао је новинарима да је бригада бројила више од 5.000 бораца, од којих је 618 погинуло.

Он је нагласио да је бригада, која је била састављена од 14 јединаца, имала искључиво одбрамбени карактер да сачува српско цивилно становништво по дубини територије и комуникацију Лукавица-Пале, те Лукавица-Трново и даље.

- Најбољи показатељ карактера бригаде је управо чињеница да је имала велике жртве, а непријатељ је стално атаковао на српски народ и његову имовину – рекао је он.

Тушевљак се дотакао и положаја бораца, истичући да није задовољан тренутним стањем.

- Положај бораца мора бити препознатљив на сваком мјесту и више поштован. Да не говорим о другим правима, која морају бити максимално испоштована, у складу са законом и пратити стање на терену – рекао је он, позивајући све политичке актера на јединство.

Начелник општине Источно Ново Сарајево Јован Катић навео је да је 20. мај дан сјећања на одлучност једног народа да се самоорганизује како би бранио свој кућни праг и своју вијековну територију.

Катић истиче да сва ова састајања носе и одређену горчину, јер „знамо да нема правде за српски народ и српске жртве“.

- Данас смо поносни на све припаднике Сарајевско-романијског корпуса, јер да није било њих, вјероватно не бисмо сад живјели у миру. Они вјероватно нису ни знали шта губе и колику жртву дају, али су знали шта добијају – слободу и мир за нашу дјецу – рекао је он.

Према његовим ријечима, важно је да његујемо културу сјећања, да се окупљамо у тужним тренуцима, али и онда када славимо херојске побједе Војске Републике Српске.

- Не смијемо да пустимо у заборав све што је било, морамо да учимо наредне генерације кроз шта су све ови људи прошли. Ако то не учинимо, ако заборавимо њихову жртву за стварање Републике Српске, врло лако нешто слично нам се може десити и у будућности – нагласио је Катић.

Фото: katera.news

Предсједник Борачке организације Републике Српске Радан Остојић навео је да су овакви датуми важни јер је ријеч о сјећању на најхрабрије људе.

- Наша дужност, обавеза и привилегија је да се поклонимо нашој погинулој браћи, да прислужимо свијеће и у њихову славу и част положимо вијенце – рекао је он.

Ратни пут ове јединце био је, како каже, као и сваке јединице Војске Републике Српске – трновит. Ипак, истиче, српски народ Сарајева, Сарајевско-романијске регије у Одбрамбено-отаџбинском рату платио је двоструку жртву.

- Жртву су плаћали током Одбрамбено-отаџбинског рата, када су са пушком у руци бранили наша вјековна огњишта, српски народ и слободу. Други пут, жртву су плаћали у периоду који је услиједио наконпотписивања Дејтонског споразума, која је можда била и тежа и трагичнија за те људе. Тада су морали да напусте своја огњишта, своје домове и оно што су, уствари, одбранили. Они су платили највећу цијену Дејтонског споразума – рекао је он, истичући да нема ријечи којима би се жртва српског народа Сарајевско-романијске регије могла описати.

Остојић истиче да ће слобода и Република Српска живјети док се будемо сјећали свих оних који су положили животе за њено стварање.

Зона одговорности Корпуса обухватала је подручје градских сарајевских општина, Хан Пијесак, Соколац и Рогатицу, а, и поред тога што није обухватао већи простор, овај корпус имао је веома деликатан задатак да блокира и под својом контролом држи Сарајево.

У борбеним дејствима за слободу Републике Српске живот је положило око 3.500 бораца овог корпуса.

У оквиру Сарајевско-романијског корпуса 20. маја 1992. године формирана је Прва сарајевска механизована бригада.

Ова бригада састављена је од 40. механизоване бригаде, која је дислоцирана из Загреба на простор Лукавице и 49. моторизоване бригаде. По свом саставу била је велике ватрене моћи, па је најчешће давала готове јединице у састав других јединица слабије ватрене моћи.

Бригада је током цијелог рата пружала артиљеријску подршку свим јединицама Сарајевско-романијски корпус.