Служењем парастоса и полагањем цвијећа за погинуле и умрле припаднике Прве сарајевске механизоване бригаде на спомен-обиљежју у Миљевићима обиљежене су 34 године од њеног формирања.

Предсједник Борачке организације Источно Ново Сарајево Драгиша Тушевљак подсјетио је да је бригада имала искључиво одбрамбени карактер, те да је одговорила циљаном задатку – да обрани српско цивилно становништво по дубини територије.

- Цијена тога су биле жртве, те је бригада имала 609 погинулих бораца, девет припадника Министарства унутрашњих послова – навео је он.

Према његовим ријечима, кроз бригаду је прошло око 5.000 бораца, а сваки други је једном или више пута рањаван.

- Наша обавеза је да нашим саборцима који су живи и породицама погинулих бораца помогнемо. Радимо све да се њихов статус побољша, а лик српског борца у друштву мора бити препознатљив и више поштован, на улици, али и у свим институцијама – рекао је он.

Како је додао, ради се на томе да млађа популација улази у органе борачких организација, како би се наставила култура сјећања.

Обиљежавајући овај значајан датум, начелник општине Источно Ново Сарајево Јован Катић изразио је захвалност свим припадницима Прве сарајевске механизоване бригаде на херојским борбама и подухватима којим су у протеклом рату учинили да територија сарајевског ратишта остане одбрањена.

Посебан значај овом датуму даје и чињеница да се поклапа са крсном славом Општине Источно Ново Сарајево.

- Додатно се сабирамо око оних вриједности, које су значиле сваком човјеку који је тада стао у одбрану Републике Српске и прикључио се Првој сарајевској механизованој бригади. Због свега што су они урадили и доприноса који су дали у стварању Републике Српске, ми морамо у миру да будемо окупљени једни око других и не смијемо се дијелити. Само тако нећемо издати оне који су дали животе за Републику Српску – рекао је он.

Фото: katera.news

Прва сарајевска механизована бригада се састојала од 14 јединица и то: три пјешадијска батаљона, оклопног батаљона, механизованог батаљона, мјешовитог артиљеријског дивизиона, чете извиђача, чете војне полиције, вода ПВО, чете инжињерије, чете везе, позадинског батаљона, паљанске и трновске чете.

Бригада је имала довољно борбених средстава, али је оскудијевала у официрском кадру и обученом људству.

Бригада је била присутна на три фронта, а први је ужи сарајевски од Илињаче, Которца, Куле, Добриње један и четири, Насеља Старосједилаца, касарне "Славиша Вајнер Чича", брда Мојмило, Озренске улице, Шанца, "Жељиног" стадиона, од Храсна, дуж Миљацке до Врбања моста, Грбавице један и два, Горњих и Доњих Ковачића, Јеврејског гробља, касарне Босут, Дебелог брда, Златишта и дијела Требевића, по дубини Тврдимићи, Орчеве воде и Кијево.

Други фронт је био Трновско ратиште, Трескавица, Игман и Рогој, а трећи од Средњег, Нишићке висоравни до Олова.

Јединице Бригаде учествовале су на горажданском и бихаћком ратишту.

Учествовала је у бриљантно изведеној акцији "Лукавац 93", спајање Сарајевско-романијске регије са Херцеговином, ослобађање Трнова. Друга већа операција коју је изводио Сарајевско-романијски корпус била је под називом "Панцир-93" или ослобађање ширег дијела Нишићке висоравни и значила је боље повезивање зоне одговорности од Сокоца преко Илијаша и Вогошће. Трећа операција у којој је учествовала Прва сарајевска механизована бригада била је "Звијезда 94" или ослобађање горажданске енклаве. У овој операцији ангажована је јединица величине чете и једна мјешовита оклопна група.

Посебно треба истаћи двије велике нападне операције муслиманских јединица. Прва операција "Коверат" или "Слобода 92" почела је 19. децембра 1992. године, покушај непријатеља да деблокира Сарајево на правцу Игман-Трново-Добре Воде-Улобићи-Требевић-Сарајево.

Напад је извршила оперативна група Игман јачине око 4.500 војника, ангажованих из цијеле Херцеговине, Зенице, и са њима јединице "Црни лабудови".

Епилог је био потпуни крах муслиманских снага уз велике губитке, док су српске јединице имале минималне губитке, али и много рањених борца.

Друга операција "Текбир" или коначна деблокада Сарајева услиједила је у љето 15. јула 1995. године. Такозвана Армија БиХ је на овај напад на унутрашњи прстен ангажовала око 60.000 бораца, а на спољни додатно још 20.000. Омјер је био шест према један у корист непријатеља, а оружја и оруђа приближно једнак.

Резултат је био пораз и потпуни слом офанзиве непријатеља и прекид борбених дејстава.

Бригада је у потпуности извршила свој одбрамбени ратни задатак у додијељеној зони одговорности, сачувани су животи цивила, материјална добра и територија, а није изгубљен ниједан квадратни метар додијељене зоне.

Нажалост, урбани простор Српског Новог Сарајева морао се напустити као посљедица одлуке Дејтонског мировног споразума. Цијена је опет била велика, превелика, болна, напустити територију која је крвљу натопљена најбољих бораца и одбрањена, заиста није било лако.

За свој допринос у Одбрамбено-отаџбинском рату Бригада је одликована Орденом Немањића, указом предсједника Републике Српске 2022. године.

Одлуком Главног штаба Војске Републике Српске 22. маја 1992. године формиран је Сарајевско-романијски корпус ВРС. Зона Корпуса обухватала је територију градских општина и Хан Пијесак и Рогатица.

Команда Сарајевско-романијског корпуса била је смјештена у касарни "Слободан Принцип Сељо" у Лукавици и ту је остала до краја рата.

Кроз Корпус је прошло око 15.000 бораца, а у борбеним дејствима за слободу Републике Српске животе је положило око 4.000 бораца.