У храму Светог ђакона Авакума у Дрињачи код Зворника данас је служена литургија поводом дана страдања новомученика Епархије зворичко-тузланске дванаестогодишњег Слободана Стојановића Доњокаменичког.
Након литургије и ломљења славског колача у храму Светог ђакона Авакума, у Дрињачи су цвијеће и вијеци на гробно мјесто светог новомученика Слободана Стојановића Доњокаменичког положили породица и пријатељи, представници Градске управе Зворник, као и удружења просистекла из Одбрамбено-отаџбинског рата Зворник.
Свештеник Марко Данојловић у бесједи након литургије рекао да се за ову регију може слободно рећи да је страдална и мученичка, што говори и рано однесен живот малог Слободана који као дијете није починио никакав гријех, али му нису дали да живи.
-У мени се данас сударају три осјећања – туга, радост и треће је нешто што као свештенослужитељ не би требало да имам, а то је једна врста бијеса који се рађа јер нам се стално понављају ствари које не би требало да се догађају - рекао је свештеник Данојловић.
Он је истакао да је тужан због Слободана Стојановића, али и због невино страдале дјеце гдје год се ратује.
- Ја сам дијете овог краја и познајем сва мјеста овдје, и добро познајем све оно што многи неће да кажу отворено, а то је да усташка идеологија, нажалост, и дан данас живи у главама, срцима, душама, рукама, камама - рекао је свештеник Данојловић.
Он је указао да је на Глођаном брду 6. новембра 1992. године, када је убијено 126 припадника српског народа, употријебљена иста техника која је кориштена над Србима у Другом сјетском рату када је овдје харала усташка "Ханџар дивизија".
- Пострадало дијете Слободан, као синоним све страдале дјеце, за нас у Цркви је осјећај радости продужења живота, јер имамо да неко из овог мјеста стоји пред лицем Господа Бога моли за све нас који су остали овдје иза њега - рекао је свештеник Данојловић.
На гробном мјесту у Дрињачи одржан је помен Слободану Стојановићу и положено цвијеће.
Дванаестогодишњег Слободана Стојановића убила је у јулу 1992. године у насељу Каменица код Зворника Елфета Весели, припадник Диверзантског вода Команде здружених јединица Липље и Каменица такозване Армије БиХ.
Слободан Стојановић је страдао када се, након што је избјегао са родитељима, вратио у своје село Каменицу да одвеже пса који је у дворишту остао везан. Слободан се више никад није вратио.
Његово тијело пронађено је у јами у засеоку Бајрићи у Новом Селу код Зворника, а идентификован је ДНК анализом, након чега је сахрањен на гробљу у Дрињачи.
Према налазима патолога Зорана Станковића, дијете је свирепо убијено, стомак му био пререзан у облику крста и имао је видне повреде главе.
За свирепо убиство дјечака Слободана Стојановића, које је почињено 1992. године, у првостепеном поступку осуђена је Елфета Весели на десет година затвора, да би другостепеном пресудом, која је изречена децембра 2019. године, Апелационо веће суда БиХ повећало казну на тринаест година затвора.
Према подацима Републичког центра за истраживање рата и ратних злочина, по избијању грађанског рата Елфета Весели придружила се јединици Насера Орића, учествујући у диверзантским акцијама муслиманских снага у Подрињу.
Након рата отишла је у Швајцарску гдје је провела 20 година, избјегавајући правду.
