Брадина код Коњица је мјесто српског страдања и злочин који се ту догодио никада не смије бити заборављен, поручено је данас из овог села гдје је обиљежена 31 година од бруталног убиства 48 српских цивила, уништења и спаљивања овог и околних села, заједно са Црквом Вазнесења Господњег.

Након Свете литургије и помена жртвама, које је у Цркви Вазнесења Господњег служио парох коњички свештеник Бранимир Боровчанин, положени су вијенци на спомен-обиљежје убијенима.

Парох коњички је након помена поручио да, присјећајући се жртава, у срцу не треба носити мржњу и тугу, него понос због жртве које су преци оставили у овом мјесту.

- Овдје су Срби пострадали само зато шти су били Срби. Не требамо оплакивати те људе, него их славити. Они су нам показали пут којим требамо да идемо - рекао је свештеник Боровчанин.

Парох коњички позвао је све потомке Брадињанина који су страдали да се сјећају и не забораве свој кућни праг.

- Повратак у долини Неретве је завршен. Не мислим да ће се људи масовније враћати, осим оних појединаца који одласком у пензију одлуче да се врате на своја огњишта - рекао је свештеник Боровчанин.

Обиљежавању, које је организовала Православна црквена општина коњичка, осим чланова породица погинулих, присуствовали су изасланик српског члана Предсједништва БиХ Бошко Томић, представници борачких организација проистеклих из Одбрамбено-отаџбинског рата, те представници Републичког центра за истраживање ратних злочина.

Томић је изјавио новинарима да је на потомцима обавеза да се поклањају сјенима својих предака који су животе дали за одбрану огњишта.

Он је устврдио да је правда за српске жртве изузетно спора.

- На нама је да се боримо да онај ко је починио злочин - одговара. Жалосно је што велики број Срба никада неће дочекати правду - поручио је Томић и додао да институције Републике Српске чине све да потомци пострадалих Срба на свим ратиштима имају све што им је потребно за достојанствен живот и да истина никада не буде заборављена.

Драган Ђорђић, који је прошао голготу логора на овим подручјима, у логору у Челебићима провео је 186 дана, у Силосу 12 дана и четири дана на Бјелашници.

Ђорђић је данас рекао да је на подрчју општине Коњиц убијено је 215 цивилних жртава, 110 жена силовано, срушено 50 цркава и манастира, спаљено 60 села и заселака.

- Ово има размјере геноцида и то смо презентовали и Тужилаштву БиХ - рекао је Ђорђић и додао да се тренутно у Суду БиХ води предмет против 18 лица за ове злочине.

У нападу 25. маја 1992. године на Брадину код Коњица, која је до посљедњег рата у БиХ била насељена већински српским становништвом, припадници муслиманских и хрватских снага убили су 48 ненаоружаних српских цивила, а преостале су одвели у логоре или протјерали.

Опљачкали су, а потом и спалили све српске куће, као и Цркву Вазнесења Господњег, саграђену 1938. године.

Најстарија међу убијеним жртвама, пронађеним у масовној гробници у порти цркве, била је 85-годишња Паула Вукосава, а најмлађи 11-годишњи Срђан Жужа.

У логорима Мусала и Челебићи убијена су још 22 мјештана Брадине.

Поред Цркве Вазнесења Господњег, на мјесту гдје је сада спомен-обиљежје, била је масовна гробница.

Преживјели Срби из Брадине сјећају се да је команда хрватске и бошњачке паравојске платила Роме који су ноге убијених везали конопцима, а онда их коњима вукли до ископане јаме испред православне цркве у центру села и ту их бацали. За три дана, од 25. до 27. маја 1992. године, у ту јаму бачено је 26 тијела.

Међу 48 убијених Срба у Брадини највише је чланова из породице Куљанин, а страдали су Вујичићи, Мркајићи, Жуже, Куреши, Глигоревићи, Копривице, Драганићи и Живаци.