Мајор Драгутин Димчевски истакао је синоћ на комеморативној академији у Београду поводом 23 године од Битке на Кошарама да предаја није била опција тада, као што није ни сада, те нагласио да је Србија у свим ратовима била на страни правде.

Димчевски, који се на овом скупу обратио у име учесника Битке на Кошарама, рекао је да су то била часна и тешка времена, а да су његови саборци храбро бранили оно што им припада по закону.

- Била су то времена пуна бола и патње. Најјачи напади су се водили на Велики Петак, Васкрс, Ђурђевдан. Непријатељ је то знао и показао да нема части - рекао је Дмичевски који је био замјеник команданта 53. граничног батаљона током битке на Кошарама.

Димчевски је подсјетио да су 1999. године историјски савезници Србије постали њени непријатељи.

- После 67 дана борбе, непоражена српска војска се повукла са Косова и Метохије. А онда, када су мислили да смо на коленима, Србија се подиже. Ми смо данас овде уз подршку државе. Предаја није била опција ни тада, ни сада. Живела Србија! - поручио је Димчевски који је за храброст награђен Орденом белог орла са мачевима другог степена.

Ратни командант Кошара Драган Живановић истакао је да се Битка на Кошарама може по херојству поредити са Термопилом и са највећим биткама у српској историји - Церском и Колубарском, да је борећи се за своју земљу погинуло 108 див јунака, те да она и данас траје.

- Битка траје и данас. Организујемо трибине, академије, сећамо се. Водимо рачуна о породицама страдалих и борцима - рекао је он и додао да слогани с којим су се борци на Кошарама супроставили вишеструко јачем непријатељу живе и данас.

- Нека ови слогани послуже младим генерацијама. Слоган 125 моторизоване: `Претке нисмо осрамотили, будућа поколења нас се неће стидити`. Онај 549 херојске бригаде: `Нема назад, иза је Србија!`, затим онај Тибора Церне: `За ову земљу вреди погинути!`- навео је Живановић.

Премијер Србије Ана Брнабић истакла је на комеморативној академији да нове генерације требају да чувају завјет хероја са Кошара да Србија буде слободна и суверено одлучује о својој судбини.

Она је нагласила да је љубав према домовини код хероја са Кошара била јача од сваког страха и примјер како се у најтежим временима и околностима брани и воли домовина.

- Наше обећање вечерас свим херојима са Кошара гласи да ћемо снажно, поносно и часно чувати нашу Србију, њену слободу и независност, суверенитет и територијални интегритет и да никада нећемо угрозити друге, али да ћемо увек бранити оно што је наше, да ћемо неуморно испуњавати дужности на које су нас њихове жртве обавезале. Славе јунацима са Кошара, хвала им и живела наша Србија! - поручила је Брнабићева.

Комеморативна академија поводом обиљежавања 23 године од завршетка битке на Кошарама, једне од најтежих у новијој историји, у којој је 108 припадника Војске Југославије погинуло бранећи државну границу од албанских снага, одржана је вечерас у Београду.

Академија је почела интонирањем државне химне, а скупу су осим бораца - учесника битке, чланова њихових породица, породица страдалих, присуствовали премијер Србије Ана Брнабић, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Србије Дарија Кисић, министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Томислав Момировић, министар привреде Анђелка Атанасковић, министар без портфеља Новица Тончев.

Скупу је присуствовала и генерални секретар предсједника Србије Сузана Пауновић, затим директор Канцеларије Владе Србије за Косово и Метохију Петар Петковић, представници Војске Србије, Српске православне цркве и удружења бораца.

Организатор комеморативне академије је Одбор Владе Србије за његовање традиција ослободилачких ратова Србије.

Предсједник Србије Александар Вучић ће сутра положити вијенац на Споменик јунацима битке на Кошарама.

Битка на Кошарама вођена је од 9. априла до 14. јуна 1999. године.

Та битка заједно са оном на Паштрику, која је уследила након 78 дана, зауставила је НАТО поход на СРЈ, али и продор албанских снага, а за тај велики успјех, заслужни су обични војници, борци и старјешине тактичких јединица.

На Кошарама је страдао и 21 официр и подофицир, 50 младића на одслужењу војног рока, 13 војних обвезника и 24 добровољца. Рањено их је 256 и сви су они данас ратни и војни инвалиди.

Око 1.500 припадника војске СРЈ супротставило се надмоћнијој формацији терористичке војске Косова, која је била под командом НАТО официра, а у њиховом првом ешалону биле су двије бригаде од 6.000 људи.

Други ешалон чинила је "атлантска бригада" добровољаца из западних земаља, а резерву зелене беретке, маринци, припадници Легије странца.

Имали су, између осталог, хеликоптере "апаче", оклопни батаљон, артиљеријску рактетну дивизију, бацаче ракета.