На Палама је данас обиљежено 50 година од открића и почетка истраживања пећине Орловача код Сумбуловца, једног од најзначајнијих спелеолошких локалитета у Републици Српској, БиХ али и региону.

Пећина Орловача, која се налази на путу Пале-Соколац, проглашена је спомеником природе 2011. године и у трећој је категорији према међународној категоризацији са другим режимом заштите.

Поводом овог значајној јубилеја уручене су плакете првим истраживачима пећине и појединцима заслужним за развој и проучавање - академику Миловану Р. Пецељу, Мухамеду Хаџиабдићу, Влади Вуковићу, Јасминку Мулаомеровићу, професору Јелени Голијанин, те постхумно Мирославу и Божидару Куртовићу и Сави Минићу.

Пећином управља Културно-спортски центар "Пале" чији је директор Славка Брезо рекла новинарима да је ово важан јубилеј за општину Пале и град Источно Сарајево јер је Орловача у протеклих 50 година незаобилазно туристичко мјесто љубитеља природе и спелеолога.

Она је захвалила свима који су у овом периоду дали допринос очувању овог природног драгуља и који су дали допринос да се уреди простор око пећине.

- Надам се да ћемо имати подршку и у наредном периоду од општине Пале, града Источно Сарајево и ресорних министарстава - истакла је Брезо.

Она је позвала љубитеље природе да дођу и посјете пећину дугу два и по километра, с тим што дужина туристичке стазе износи 565 метара у пећини.

Први истраживач пећине Орловача Мухамед Хаџиабдић прича да је заједно са својим колегама браћом Куртовић и Момчилом Пиљевићем препознао значај и дао допринос да пећина постане дио туристичке понуде.

- На позив Саве Минића први пут смо ушли у пећину и почели њено истраживање 13. септембра 1975. године. У почетку није имала адекватан приступ, било је проблема са плављењем унутрашњости, па до затварања из безбједносних разлога. Истраживали смо пећину 10 година, а једног дјечака од 11 година спуштали кроз мали отвор да би нам могао рећи шта се све унутра налази јер тада није било малих камера као сада - присјећа се Хаџиабдић.

Према његовим ријечима, када су је отворили почели су са детаљним истраживањем па су тражили стручњаке из различитих области како би свијету представити шта све има у пећини.

Један од заслужних за промоцију и афирмацију пећине је и Владо Вуковић који сматра да је Орловачу потребно додатно уредити и валоризовати како би постала још већа туристичка атракција за туристичке туре.

Предсједник Скупштине града Источно Сарајево Бошко Југовић рекао је да је много људи заслужно за промоцију пећине Орловача, истичући да ће општина Пале и град Источно Сарајево сигурно дати допринос како би напредовао туризам Сарајевско-романијске регије.

- Зато је потребно још више промовисати овај природни драгуљ. Ту посебно мислим на Министарство просвјете и културе Републике Српске које треба да уведе у едукативне процесе причу о пећини која треба да буде на понос свих нас. Такође, покушавамо да пећину приближимо већем броју људи и преко понуде Туристичке организације града Источно Сарајево - рекао је Југовић.

Академик Милован Пецељ, бивши декан Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву, рекао је да је код пећине некада била научно-наставна база за студенте.

- Ту је била лабораторија геоморфологије, спелеологије, климатологије, хидрологије, као и камп Филозофског факултета за студенте са Одсјека за географију, што је било јако важно за њихово даље усавршавање - рекао је Пецељ и додао је Орловача једна од најбогатијих пећина накитом на Балкану.

Он каже да је накит врхунског квалитета и разноврсности, те да је у пећини пронађен највећи мрки медвјед.

Асфалтираним путем долази се до кућице у којој се налазе сувенирница и Музеј "Орловача", а изнад ње пећина.

У уређеној кућици сваки посјетилац може да види уздужни пресјек сталагмита, палеонтолошке остатке пећинског медвједа, врсте која је изумрла прије 10.000 до 12.000 година.

Процијењено је да су пронађене кости у пећини старе више од 16.000 година.

Пећина Орловача са ријетким украсима обликованим хемијским и механичким дјеловањем воде једна је од најљепших у Републици Српској и БиХ.