Читав двадесети вијек је био вијек страдања, вијек патње. Свако српско стратиште јесте повезано, свака рана је дубока. Врхунац пакла јесте било стварање и постојање НДХ, а наставак геноцида усљед заборава је злочиначка акција „Олуја“.

Миле Будак аутор усташког плана за српско становништво „једну трећину убити, другу протјерати, а трећу похрватити (покатоличити)“, није ни свјестан колико му се остварила стратегија. Колоне избјеглица из Олује су колоне потомака оних који нису свирепо убијени у Јасеновцу. Сем валуте, химне двије хрватске државе везује и геноцидна политика у којој су настали и у којој су извршили коначно етничко чишћење.

Постоје извјештаји да су се нацисти згражавали над методама убијања усташа. Такмичења у клању, иноватнивни методи убијања болесних, жена и дјеце постала су одлика које се ни данас њихови потомци не стиде. Идеје Анте Старчевића које је Анте Павелић обогатио идејама хрватског национализма су се отелотвориле у најмонструознију кланицу познату нашој цивилизацији, а колико је дубоко укоријењен тај феномен нам свједочи и данас јавно пропагирање тих елемената у етнички чистој Хрватској држави.

О каквој се колгомерату јави и како ће се захвалити Србима за слободу коју су им подарили након Првог свјетског рата најбоље је говорио Јован Дучић стиховима „С туђинском си камом пузио по блату, С крволоштвом звера, погане хијене, Да би мучки удар с леђа дао Брату, И убио пород у утроби жене. Још безбројна гробља затравио ниси, А крваву каму у недрима скриваш, Са вјешала старих нови коноп виси, У сумраку ума новог газду сниваш.“

Читава Независна Држава Хрватска је била логор за наш народ.

Само неки од бројних и великих стратишта су Јасеновац, Стара Градишка, Ступачиново Логор на острву Пагу, састојао се из два дијела: логор Слана и логор Метајна, Ђаково, Госпић, Јадовно, Цапраг, Лепоглава, Даница у Копривници, Керестинец, Крушчица – крај Травника, логор близу Златара (у хрв. Загорју), углавном за жене и дјецу, Јастребарско логор за дјецу, Вила Лубурић, дечји логор у Ливну и Доња Градина и многи бројни. НДХ је измислила и посједовала логоре за дјецу, оне које нису прекрстили и од њих направили нове Јањичаре њих су најсвирепије могуће поклали и сатрали им поријекло и потомство.

Јасеновац је једини концентрациони логор за масовно истребљење у забиљеженој историји из ког су се ослободили сами логораши. Пробој је одлучен из највећег очаја, око 600 логораша је кренуло, а само 117 преживјело пробој. Незапамћен злочин Срби су заборавили и збратимили су се са својим џелатима.

У име Југославије под командом Јосипа Броза Тита заборавили смо наше јаме, наша стратишта, пепео смо просули по крви предака и тако осигурали да се пролије и крв потомака. Онај ко након Јасеновца заспе на Титовој клупи, буди га Олуја. МАСПОК, али и стално тињање усташтва најавило је нова страдања. Јасеновац је постао огледало савремене Хрватске државе, зато се и десила Олуја.

Каме жедне крви су се поново покренуле своју злочиначку машинерију. Срби су пружали отпор, али као и 10. априла 1941. године тако је и сада Западни свијет опет био на страни џелата. Потомци логораша су протјерани са свога вековног огњишта.

Да се не би поновили Јасеновац и Олуја, битно је да се сјећамо, да памтимо и да себе опомињемо.