Обични хљеб у Републици Српској поскупио је уназад годину за око 70 фенинга, а од 1. децембра његова цијена биће већа за 10 пфенига.

Прецизније, по подацима Завода за статистику Републике Српске, просјечна цијена белог хљеба у септембру прошле године била је 2,28 КМ, а овог септембра 2,97 КМ. Цијене су израчунате за килограм хљеба.

Обични хљеб у Бањалуци, око 600 грама, тренутно кошта од 1,80 до двије конвертибилне марке.

Сировине

Саша Тривић, власник највећег ланца пекара, за Српскаинфо каже да овај пут кифле неће поскупјети, али да хоће филована пецива, односно лисната пецива са виршлом, сиром и слично.

– Брашно је поскупило за око пет одсто, а струја ће да поскупи од 1. јануара за 50 одсто! Имамо, дакле, велики раст трошкова у пословању – каже Тривић.

Додаје да ће да поскупе и колачи због “дивљања” цијена сировина.

Септембарска годишња инфлација у Републици Српској била је 16,1 одсто, а инфлација без хране је 7,9 одсто. Управо овај податак показује колико грађани Републике Српске храну плаћају скупље због чега им је на располагању све мање новца за остале потребе.

Осим горива, на годишњу инфлацију, како су израчунали у Заводу за статистику РС, највише је утицало поскупљење хљеба и житарица, млијека, сира, јаја и меса.

Калкулација

Стопа годишње инфлације хране је чак 26,7 одсто, превоза 28,4 одсто, а становања и комуналија 12,6 одсто.

Предсједник Фискалног савјета Републике Српске, Миленко Крајишник, за Српскаинфо је оцијенио да инфлација која је већа од 10 одсто, а негдје преко 15 одсто, дјелује канцерогено. Потхрањује сама себе, јер се стварају инфлаторна очекивања.

– Рецимо, трговац купи робу по 10 КМ и, након израђене калкулације трошкова трговине и марже, продаје је по 14 КМ. Међутим, због сталног раста цијена трговац очекује да сљедећу набавку неће моћи набавити без 15 КМ и онда је он, упркос томе што је зарадио 4 КМ на калкулацији, свеједно у губитку, јер не може да набави исту количину робе. Потом, трговац одмах укалкулише и будућа кретања па не продаје за 15 већ за 18 КМ – илуструје Крајишник.

Када сви то ураде, иако не постоји стварни трошковни разлог за повећање цијена него перцепцијски, онда та спирала почиње сама себе да гура – илустровао је Крајишник.

Пише: Тијана Грујић