Државе западног Балкана, ако брзо дјелују и уведу властите цијене угља за производњу електричне енергије, могле би ублажити утицај Механизма за прекогранично прилагођавања (CBAM) и прикупити до 4,2 милијарде евра годишње за финансирање одрживе енергетске транзиције.
Наиме, ово пише у извјештају "CEE Bankwatch Network", једне од највећих мрежа еколошких невладиних организација у централној и источној Европи са сједиштем у Прагу.
- CBAM ступа на снагу у потпуности од 1. јануара 2026. Међутим, недостатак припреме влада западног Балкана повећава ризик од катастрофалне и неправедне енергетске транзиције. У оквиру CBAM-а, увозници одређене робе из ЕУ, укључујући електричну енергију, изван блока, мораће платити емисије угљен-диоксида повезане с производњом такве робе у земљи извозници. То ће увоз у ЕУ из земаља с високим нивоом кориштења угља, нафте и гаса учинити много скупљим него што је до сада био. Увозници електричне енергије из ЕУ са западног Балкана - Италија, Хрватска, Мађарска, Румунија, Бугарска и Грчка - мораће пронаћи друге добављаче или се суочити с високим трошковима CBAM-а. Увоз електричне енергије у ЕУ вјеројатно ће преко ноћи пасти, смањујући приходе електропривреда на западном Балкану. Босна и Херцеговина, Црна Гора и Сјеверна Македонија неће саме плаћати накнаде за CBAM, али ће бити погођене падом прихода од извоза електричне енергије, као и донекле Србија - пише у овом извјештају.
Додаје се да је до сада ЕУ помагала у одржавању врло загађених термоелектрана на угаљ на западном Балкану.
- Ако се извоз електричне енергије настави на недавним нивоима, годишњи приход ЕУ само од тога могао би достићи готово 965 милиона евра.
Да су владе земаља западног Балкана раније почеле с припремама за CBAM, умјесто да допусте ЕУ да остварује приход од извоза електричне енергије, могле су остварити приход за властиту енергетску транзицију увођењем националних система одређивања цијена угља.
Ипак, увођењем домаћег одређивања цијена угља, земље би могле ублажити утицаје CBAM-а и остварити значајне приходе за трошење на праведну и одрживу енергетску транзицију - наводи се у извјештају "CEE Bankwatch Network".
Да ли ово значи да би цијене угља наредне године у Босни и Херцеговини могле ићи у небеса како би електропривреде надокнадиле новац који би био изгубљен због драстичног смањења извоза струје?
Нихад Харбаш, стручњак за енергетику, каже за "Независне новине" да се већ годинама води полемика о утицају CBAM регулативе на сектор електричне енергије, а чекајући финансијско обавезивање CBAM-а у 2026. години, та се читава прича интензивирала.
- БиХ преко 70% свог извоза има према земљама ЕУ. Уз додатни порез (CBAM у овом контексту) на електричну енергију, цијене по којима се она увози у ЕУ из БиХ би се повећале за увознике у ЕУ, што би значило само да ће се ЕУ окренути другим продавачима који имају зелену енергију или да извозници из БиХ смање цијену струје, ако је уопште буде за извоз - објашњава Харбаш.
Према његовим ријечима, нашој држави би то директно утицало на укупан извоз електричне енергије, смањење укупног капацитета извоза, дио би се можда "пребацио" на Србију и Црну Гору, али је неоспорно да би извоз био мањи.
- Уз мањи извоз добијамо неповољнију ситуацију у међудржавним размјенама, а то само може значити скупљу електричну енергију за бх. грађане. Закључак је да не смијемо чекати расплет ситуације, односно потенцијална пролонгирања и изузећа него се пробати дјелимично заштитити интерним системом опорезивања емисија, увођењем већих капацитета из ОИЕ и другим механизмима - закључио је Харбаш.
