Док су једни спремни да раските јелку већ 2. јанура, други желе да пролонгирају празничну магију колико год могу, али чињенице су сљедеће: 13. јануара дочекује се православна Нова година, коју многи називају и спрском.
– На селу су се, до Другог свјетског рата, прослављали Бадњи дан и Божић, као и Мали Божић или свети Василије, празници познати данас и као православна Нова година због рачунања времена Српске православне цркве према старом нереформисаном јулијанском календару. Углавном се прослављало према устаљеним обрасцима обичајне праксе у кругу проширених породица или задруга – објаснила је етнолог проф. др Весна Марјановић.
Марјановић подвлачи да су се у овом периоду, који данас називамо новогодишњи празници, до прије неколико деценија празновала три датума, али да ниједан од њих није био ни 31. децембар ни 1. јануар.
– У традиционалном моделу културе везаном за другу половину 19. и почетка 20. вијека, Нова година (1. или 14. јануар) није се обиљежавала у Србији, јер је заправо Божић означавао почетак године, новог љета – рекла је она.
Етнолог Марјановић напомиње да су обичаји промјенљиви и усклађују се са временом у којем се живи. Некадашња значења појединих обреда су давно изшчезла, јер за њима није више било потребе у народу. Тако су се мијењали и обичаји повезани са прослављањем Нове године.
Историчар Владимир Кривошејев објаснио је да је празновање православне Нове године почело у вријеме Краљевине СХС.
– Прве забиљежене јавне прославе, како се тада писало православне Нове године, биле су 1923. и јавиле су се у Србији као вид отпора развоју југословенства, као пропагираном циљу политике краља Александра Карађорђевића. Интернационална Нова година тада је доживљавана као католичка, иако је Краљевина прешла на грегоријански календар, али су српски национални кругови отпор према стварању југословенске нације показивали, између осталог, обиљежавањем православне Нове године – објаснио је он.
– Од 80-их прославе постају јавне у кафанама, мада се није говорило да је ријеч о регуларном раду. Лично се сјећам 1984. и извјештаја на ТВ Београд, када репортер обилази препуне кафане, али му нико не каже да је то зато што се слави Српска Нова година, док коначно у Скадарлији не пита једног шефа сале да ли негдје постоји слободно мјесто да се резервише, на шта му он одговара да ће сигурно бити у ресторану “Загреб” – сјећа се Кривошејев.
Обичаји за православну Нову годину
За православну Нову годину, везани су бројни обичаји и припрема празнична трпеза. Како је раније изјавила историчарка умјетности Народног музеја у Крушевцу Наталија Топличанин, за овај празник прави се обредни хљеб, такозвана Василица, у коју се симболично ставља зрно пшенице, новчић, који представја материјално богатство, и дрен, симбол здравља.
Према обичају, Бадњак се чува до Српске Нове године, када се праве крстићи и стављају на воће, односно родно дрво, како би година била родна.
Такође се вјерује да ће, ако на сам дан празника пада снијег, наредна година бити родна.
Српска Нова година се прославља молитвено у кругу породице, али и колективно у друштву пријатеља.
