Када материјал из три државе дође у Љубиње и доспије у вриједне руке Слободана Поповића полако настају и опанци, које сада у источној Херцеговини, према информацијама „Директовог“ саговорника, прави још само један човјек.

Иако раније готово да није било херцеговачких кућа без опанака, данас, како се сазнаје од Слободана Поповића, најчешће опанке купују културно-умјетничка друштва или Херцеговци у „туђини“.

- Раније су опанке наручивали и људи који чувају стоку. Међутим, данас има мање чобана, па се тако мање и наручују опанци за те намјене - прича Поповић, којег је „Директ“ приликом посјете затекао у послу.

Иако је припремао опанке за Метковиће, имао је времена за разговор, јер како каже, најдрагоцјеније од свега су му приче са људима.

- Тренутно правим опанке за Метковиће, а имам наруџбу и за Сплит. До сада сам правио за бројна културно-умјетничка друштва у Сарајеву, Илијашу, Бијељини, у Бечу, нашим исељеницима у Гајдобри и то све по 20-30 комада, не помињем ове појединачне наруџбе којих такође буде - прича Поповић, који је опанке почео правити за вријеме рата када је, каже, било свега осим обуће, па су и опанци настајали из голе потребе.

- Тада сам почео помало и ево данас моји опанци готово да стижу до свих дијелова свијета. Од Азије, не знам за Африку, али стизали су у Аустралија, Америку, а и у Европу су свукуда одлазили - присјећа се Слободан који је уз опанке одрастао, па је и од најранијег дјетињства о њима, каже, знао понешто, али ипак није ни слутио да ће једнога дана баш он правити опанке.

Фото: direkt-portal.com

На почетку прављења опанака каже да му је најтеже било направити калупе, што му је изискивало пуно времена и рада.

- Требала би ми дан да се забавим и да турпијам и ђељам да бих направио калуп - прича он, додајући да му је то било и досадно, али када крене у израду опанака, поготово када их привршава тај дио процеса прављења га опушта.

Слободан је првобитно опанке правио за једног власника сувенирнице у Мостару.

 - Ја нисам имао материјал неопходних за опанке, вуне, коже, шпага и он је то мени набављао. Тако сам с њим прво почео радити, а касније сам се осамосталио. Сада вуну набављам у Сарајеву, шпагу у Дубровнику, а кожу у Београду - прича он.

Без уједињене породице производња опанка би била спора

За израду једног пара опанака би му требала два радна дана, уколико има калуп за одређени број, али пошто му у изради помажу супруга и син то онда брже и иде.

- Сам не бих постигао да направим све, имам ја и година више нисам гибак, а и руке спорије раде - признаје овај вриједни Љубињац.

У разговору с његовом супругом сазнајемо да је и она задовољна што са сином супругу може помоћи у изради опанака, премда не учествују у читавом процесу прављења ипак су му од помоћи. Уз то каже, раде у кући у чистом су, а и заради се понешто.

Прича и да захваљујући изради опанака не морају да се муче радећи око сарансака или духана, што већином саде људи у овој херцеговачкој општини.

Нема заинтересованих за овај занат

Иако је опанчара све мање Слободан каже да се ни у његовом окружењу нико не интересује да научи овај занат.

- Млади нису заинтересовани, лакше им је пити кафу под платанима - уз осмјех констатује.

Сваки опанак је реклама за себе

Поред тога што се његови опанци налазе у неким од сувенирница, а продају их и у просторијама требињскг Удружења Васила, бројни људи их наручују и код њега лично.

- Виде једни од других па наруче, а имам калупе од малих за бебе, па ево и до 51 броја које сада правим за једног кошаркаша из Гацка, који игра у Београду - прича он.

У разговору смо сазнали да су његове опанке наручивале бројне познате и истакнуте личности, од спортиста, генерала, доктора, па до пјевача.

Фото: direkt-portal.com

Тако су његови опанци, како свједочи, отишли као поклон и пјевачици Северини Вучковић.

- Док је била са Којићем, његов кум из Мостара је носио као дар Северини опанке - уз осмјех нам прича овај духовити човјек и додаје да је питање гдје су завршили опанци након прекида њихове љубавне везе.

У шаљивом тону завршен је разговор са овим љубињским домаћином након чега је наставио прављење започетих опанака.