Спортска хероина Србије, живота и можемо слободни рећи и свијета.

Њена животна прича је филмска, тежа и љепша чак и од оне која је у холивуду преточена на филмско платно, чувени Роки. Често кажемо „шта ти је живот“ и да и у животној причи шампионске свијета у боксу, српске репрезентативке Анђеле Бранковић исто то важи!

Остављена у породилишту одмах по рођењу у болници у Новом Саду 1998, однешена у кућу за остављену дјецу у Руми гдје је провела као беба и бомбардовање Србије 1999, узета у топли дом 2000. и обасута љубављу од људи који су у тим очима малог анђела видјели сав свој свијет и живот, подарили јој дом и дали све од себе да иде у живот и кроз живот.

- Рећи ћу то да је све Божије давање и да нас он води, усмерава кроз живот на овом свету. Да, то знам и тврдим јер сам се у то уверила милион пута у својих 26-година живота. Данас сам постала шампионка света у боксу, а како су текли сви дани мог живота, од првог до данас то само знамо Бог и ја. Велико поштовање имам за то и то је велика храброст усвојити дете и велику захвалност имам за све што су учинили за мене – почиње причу једина златна боксерка свијета и Србије у историји.

Некада остављена беба у породилишту, данас спортска, боксерска хероина планете! Током интонирања химне Србије када је са златом око врата стајала и пјевала „Боже правде“ сузе су кренуле низ лице Анђеле, српског анђела и дубоко гануле све како у хали „Чаир“ тако и широм Србије и свијета који су овај моменат гледали са малих ТВ екрана.

- Победничко постоље и то што је цела хала која је пуна певала Боже правде заједно са мном то је нешто што ће вечно живети самном, Тренутно сам пуна утисака, али мислим да бих највише издвојила из свега што се догађало од припрема до овог злата, издвојила би малу цркву поред хотела Сплендид где смо били на припремама. Та црква у малом шумарку, буквално предивна, то је црква Светог Апостола Томе, то једна од најлепших успомена за мене у протеклих месец дана. Не бих сада знала ни кога да издвојим, пуна сам утисака, мислим да нисам ни свесна шта се дешава, али кроз који дан ћу сигурно бити – рекла је Бранковић.

Анђела је на Првенству Европе у хали “Александар Николић” освојила бронзу у категорији до 57 кг. Прије више од деценију кренула  је у побједничке походе са бокс рукавицама, низала побједе и медаље, али је имала и паузу од три и по године како због повреде тако и студија, завршила је чувени ДИФ као један од најбољих студената икада са просјеком од 9,8. На наговор селектора свих српских женских бокс репрезентација Мирка Ждрале напустила је Нови Сад, преселила се у Зворник и у клубу “Обилић” постала прави српски женски Обилић. По повратку у ринг низала је мечеве, побједе, исковала бронзу на шампионату “Старог континента”, сада и свјетско злато!

- Све девојке које су направиле такође историјски резултат на овом Светском првенству су наше хероине, имамо пет бронзаних медаља, поред мене и мислим да је то само приказ колико се добро ради и колико професионално ради наш стручни тим са нама и колико се девојке, не само ја, него све заједно одричемо и дајемо да бисмо направиле овај резултат. Овај резултат није само мој и сигурно није само њихов већ је заједнички - закључила је шампионка свијета у боксу.