У селу Љубожда код Истока од почетка године догодило се седам пљачки и провала у куће српских повратника, који страхују за безбједност и због учесталих хапшења.

Срби који су се 2017. године вратили да на згариштима граде нове домове и започну живот из почетка, и данас живе стрепећи од нових напада, пише Косово онлајн.

Прије 1999. године у Љубожди је било око 40 српских породица, да би након сукоба њихови домови били порушени до темеља и спаљени.

Скоро 17 породица вратило се 2017. године и покушавају да у Метохији створе иоле нормалне услове за живот, бавећи се углавном пољопривредом.

Због страха да им и вредније ствари не буду покрадене, већина мјештана пољопривредне машине чува у дворишту цркве Светих Апостола Петра и Павла у Истоку.

Међу опљачканим кућама је и она која припада повратнику Жарку Зарићу, кога су у августу прошле године ухапсиле приштинске власти оптужујући га за наводни ратни злочин.

Милица Ристић, чија се породица у Љубожду вратила 2017. године, каже да је седам кућа опљачкано од Нове године до данас.

- Крали су храну, мање машине, ситније ствари... Не остављамо кућу празну, увек неко буде ту - каже она и додаје да су недавно купили грађевински материјал да реновирају породичну кућу у Љубожди, али да је и он "нестао".

Јован Ристић наводи да се раније у том мјесту живјело нормално са комшијама Албанцима, али да су се након сукоба ствари измијениле.

- Деца моја јесу за то да се врате овде, али за децу и омладину овде перспективе нема никакве. Али долазе повремено, као и унучад. Ми, старије генерације, који имамо понека мала примања, можемо да опстанемо овде, али је доста тешко - каже Ристић.

Он прича да немају комуникацију са комшијама Албанцима, чак ни са онима са којима су одрасли, али да се нада да ће бити боље.

Ристић је рекао да страха има због учесталих хапшења повратника.

- Никад се не зна. Ми до сада нисмо имали проблема, нису нас провоцирали и преко прелаза смо прелазили нормално, до сада. А шта ће даље бити не можемо да знамо ни ми сами - рекао је Ристић.

Славомир Живковић, чија кућа је такође покрадена, а починиоци никад нису пронађени, каже да живот није какав би хтио, да се некада живјело лијепо, али да је сада другачије стање због задњих дешавања.

Он додаје да је његова кућа обијена док није био ту и да стално очекује да се то опет деси.

- Не можемо стало да будемо ту. Волели бисмо, али такав је живот да морамо да тражимо ухлебљење на неком другом месту или посао. Стварно бисмо волели да се створе услови да будемо стално овде и да наше породице буду ту, да живот буде као што је некад био, пре рата, али чини ми се да сада не постоје услови за то - додао је Живковић.