U selu Ljubožda kod Istoka od početka godine dogodilo se sedam pljački i provala u kuće srpskih povratnika, koji strahuju za bezbjednost i zbog učestalih hapšenja.

Srbi koji su se 2017. godine vratili da na zgarištima grade nove domove i započnu život iz početka, i danas žive strepeći od novih napada, piše Kosovo onlajn.

Prije 1999. godine u Ljuboždi je bilo oko 40 srpskih porodica, da bi nakon sukoba njihovi domovi bili porušeni do temelja i spaljeni.

Skoro 17 porodica vratilo se 2017. godine i pokušavaju da u Metohiji stvore iole normalne uslove za život, baveći se uglavnom poljoprivredom.

Zbog straha da im i vrednije stvari ne budu pokradene, većina mještana poljoprivredne mašine čuva u dvorištu crkve Svetih Apostola Petra i Pavla u Istoku.

Među opljačkanim kućama je i ona koja pripada povratniku Žarku Zariću, koga su u avgustu prošle godine uhapsile prištinske vlasti optužujući ga za navodni ratni zločin.

Milica Ristić, čija se porodica u Ljuboždu vratila 2017. godine, kaže da je sedam kuća opljačkano od Nove godine do danas.

- Krali su hranu, manje mašine, sitnije stvari... Ne ostavljamo kuću praznu, uvek neko bude tu - kaže ona i dodaje da su nedavno kupili građevinski materijal da renoviraju porodičnu kuću u Ljuboždi, ali da je i on "nestao".

Jovan Ristić navodi da se ranije u tom mjestu živjelo normalno sa komšijama Albancima, ali da su se nakon sukoba stvari izmijenile.

- Deca moja jesu za to da se vrate ovde, ali za decu i omladinu ovde perspektive nema nikakve. Ali dolaze povremeno, kao i unučad. Mi, starije generacije, koji imamo poneka mala primanja, možemo da opstanemo ovde, ali je dosta teško - kaže Ristić.

On priča da nemaju komunikaciju sa komšijama Albancima, čak ni sa onima sa kojima su odrasli, ali da se nada da će biti bolje.

Ristić je rekao da straha ima zbog učestalih hapšenja povratnika.

- Nikad se ne zna. Mi do sada nismo imali problema, nisu nas provocirali i preko prelaza smo prelazili normalno, do sada. A šta će dalje biti ne možemo da znamo ni mi sami - rekao je Ristić.

Slavomir Živković, čija kuća je takođe pokradena, a počinioci nikad nisu pronađeni, kaže da život nije kakav bi htio, da se nekada živjelo lijepo, ali da je sada drugačije stanje zbog zadnjih dešavanja.

On dodaje da je njegova kuća obijena dok nije bio tu i da stalno očekuje da se to opet desi.

- Ne možemo stalo da budemo tu. Voleli bismo, ali takav je život da moramo da tražimo uhlebljenje na nekom drugom mestu ili posao. Stvarno bismo voleli da se stvore uslovi da budemo stalno ovde i da naše porodice budu tu, da život bude kao što je nekad bio, pre rata, ali čini mi se da sada ne postoje uslovi za to - dodao je Živković.