Примарна производња сировог млијека у БиХ у протекле 3 године је стабилна, са малим варијацијама, и износи око 700 милиона литара годишње, од чега се у Републици Српској произведе око 46 одсто.
Мљекаре у БиХ од домаћих произвођача откупе у просјеку између 37 и 40 одсто произведеног сировог млијека, а откуп је биљежио константан раст почев од 2016. године када је износио 242.781 тона до 261.994 тона или 8 одсто више у 2018. години, показала је анализа стања на тржишту млијека и млијечних производа у БиХ у претходне три године, коју је недавно припремило Министарство спољне трговине и економских односа БиХ.
Из Министарства подсјећају да је почетком 2016. године потврђена испуњеност услова за наставак извоза млијека и млијечних прерађевина на европско тржиште, а нове мљекаре стављене на листу извозника на европско тржиште, чиме је остварен најзначајнији напредак у пољопривредном сектору у БиХ у посљедњих неколико година. Тренутно могућност извоза млијека и млијечних производа из БиХ има 11 мљекара, од којих су двије из РС, подаци су овог министарства.
Истовремено, око 13.000 произвођача у цјелости или дјелимично остварује егзистенцијалне приходе домаћинства из производње млијека.
Анализа показује и да је за 6 мјесеци 2019. године откупљено 134.101 тона сировог млијека, што је у поређењу са откупом из претходне године око 51 одсто.
– Већа количина откупљеног сировог млијека утицала је и на повећање производње млијечних производа, и то конзумног млијека за 12 одсто, ферментисаних млијечних производа за 36 одсто лани у поређењу са производњом из 2016. године, маслаца и осталих жуто-масних производа за 101 одсто у поређењу са производњом из 2016. Производња сира је са 13.027 тона, колико је износила 2016. године, прешла 15.000 тона у наредне двије године. Значајно повећање биљежи се и у производње сурутке, за 44 одсто у поређењу са 2016. – наводи се у анализи.
Извоз млијека и млијечних производа у 2018. години забиљежио је раст од 17 одсто, а увоз за 8 одсто у поређењу с претходном годином.
– Производи који су утицали на већи укупан извоз у 2018. години су ферментисани млијечни производи чија је вриједност извоза већа за 158 одсто, а количина за 174 одсто у односу на претходну годину. Истовремено, производи који су утицали на раст увоза у 2018. години су млијеко и павлака у праху, гранулама и другим чврстим облицима за 147 одсто, концентрисано млијеко и павлака за 22 одсто, те сурутке за 9 одсто – наводе из Министарства.
Како истичу, губитак хрватског тржишта половином 2013. године је успјешно компензован пласманом млијека и млијечних производа на домаће тржиште и повећањем извоза у земље чланица ЦЕФТА споразума, нарочито Црне Горе.
