Гласна расправа о буџету и забрани пушења у Народној скупштини Републике Српске ових дана потиснула је остала предложена рјешења у други план, па је тако испод радара протрчао Закон о радном ангажовању на сезонским и другим пословима привременог карактера.

Овај закон, који је усвојен по хитном поступку, забрањује неопорезив рад у сезонским пољопривредним пословима свима осим супружницима, дјеци и родитељима у једном домаћинству.

Занимљиво је да овакве одредбе не познаје ни законодавство Европске уније, па се није имало са чиме усклађивати.

Тако ће, тетке, стрине и остала родбина, зетови и комшије који долазе у помоћ на сјетву, жетву или крмокољ, морати бити дан раније пријављени у Пореску управу Републике Српске и на њихов рад ће се морати уплатити доприноси.

Ако се то не догоди, домаћин који их је позвао у помоћ, умјесто ракије са својим помоћницима могао би да попије казну од 1500 КМ.

У образложењу предложеног закона као разлог за доношење Закона по хитном поступку наводи се да је потребно “хитно спровести мјере за сузбијање сиве економије, као и омогућавање остваривања права из социјалног осигурања за лица која су ангажована ван радног односа” и да је то мјера општег интереса за Српску.

- Имајући у виду изазове и кретања на тржишту рада и природу сезонских и других послова привременог карактера, разматране су могућности ангажовања сезонских и других радника без заснивања радног односа, а који већ нису обухваћени постојећим модалитетима уговора о раду и уговора ван радног односа - наводи се у образложењу закона.

Кажу да сива економија и неформално запошљавање представљају један од водећих изазова са којима се суочавају све земље региона, нарочито уколико посматрају нерегистроване послове (ангажовања на неколико сати дневно, до неколико дана у току седмице) у области пољопривреде (сјетва, жетва и слично, пољопривредне активности), туризма (туристички водич, туристички пратилац, аниматор и слично), али и у области услужних дјелатности.

- Непријављена лица у овим областима често остају ускраћена за основна радна права, а која се првенствено односе на уплату доприноса и права која из тога произлазе, док са друге стране држава не успијева да наплати порезе и доприносе и остаје ускраћена за приходе по основу обављања ових дјелатности - наводе у образложењу закона и додају да се ствара правни основ за додатно поједностављење процедура пријаве и одјаве ових лица у Пореској управи.

Вукајловић: Генијално рјешење погодило срж проблема

Овај закон рачуновође су дочекале са подсмијехом и на нож, предвиђајући да се у будућности инспектори у немилости својих шефова обилазити крмокоље и њиве трагајући за комшијама који помажу једни другима да покупе шљиве и оберу бостан.

Сертификовани рачуновођа Милијана Вукајловић из прњаворског бироа “Рачуноводство плус” каже да је ово генијално рјешење несумњиво погодило срж проблема у сивој економији Републике Српске.

- Текст закона је за рубрику вјеровали или не. Говоре да се боре против сиве економије, а главна мета су пољопривредници. Рјешење је да њих оптеретимо додатним пореским наметима и административним процедурама па да и оно мало ентузијаста што је остало да живи и ради на селу одустане. Дакле, тетке, стрине и осталу родбину не зовите у помоћ јер су прописане казне ако их не пријавите. Ово је потпуно иновативан закон који је јединствен примјер у читавој Европи, а ми смо његови пионири - каже Вукајловић.

Објашњава да према овом закону пријава комшија и родбине који помажу мора бити извршена од првог дана ангажмана помоћи. Дакле прије било којег сезонског посла, пољопривредник мора прво да посјети Пореску управу РС и пријави све који му помажу на имању па тек онда да започне са обављањем посла.

- Не знам само шта се предвиђа ако дође до одгоде посла због временских непогода. Како ће се ова ситуација регулисати подзаконским актима? Да ли нам је заиста највећи проблем честити пољопривредник који је уложио средства у пољопривредну машину и на њивама зарађује за себе и своју породицу? Истина је да се на овако зарађени новац тренутно не плаћа ни порез ни допринос, али да ли нам је то заиста највећи проблем - пита Вукајловић и додаје да су обвезници овог закона сва физичка лица која непосредно и за сопствене потребе ангажују лица на одређеним пословима, односно сви.

Напомиње да је традиција нашег народа међукомшијска испомоћ у такође традиционалном крмокољу, а да ово значи да се од сљедеће године може наставити само уз благовремене пореске пријаве и плаћене доприносе за рад у туђем домаћинству.

- У супротном ризикујете плаћање казне у износу од 1500 КМ јер нисте издали потврду о радном ангажману комшији који мијеша чварке и нисте извршили пријаву у Пореској управи. Од сљедеће године свако искључиво у свом дворишту да ради, то је наша борба против сиве економије и то ће спасити наше јавне приходе - каже Вукајловић.

Међутим, из Пореске управе за KАПИТАЛ појашњавају да је закон донесен како би се заштитили радници који раде на сезонским пословима, а не да би се кажњавали они који помогну комшији.

- Сигурно је да инспектори неће ићи по кућама и провјеравати да ли је неко некоме помогао око печења ракије или крмокоља. Ове одредбе прије свега имају за циљ да помогну радницима који раде сезонске послове попут грађевинских, пољопривредних радова или радова у воћарству, а нису осигурани - кажу за KАПИТАЛ у Пореској управи.