Дођох, видјех, освојих, одох. Тако би се у најкраћем могла описати мисија Дајане Бошковић у Црвеној звезди којој је значајно помогла да освоји дуплу круну, а већ од септембра ће поново пут Кине гдје наставља каријеру.

Најстарији члан спортске породице Бошковић, која је већ годинама понос свих нас, није погријешила када је одучила да се на кратко врати у српску одбојку.

Београђанке су прво освојиле Куп, а потом и првенство, па се може рећи да је сјајни коректор без грешке испунила оно што се од ње очекивало.

- Када сам чула да постоји опција да дођем у Звезду признајем да сам била мало скептична, јер сам годинама у иностранству. Ипак, прихватила сам позив и све је испало савршено. Заслужено смо освојиле оба пехара иако је екипа Уба у финалу била врло незгодан ривал. Губиле смо са 1:2, али смо успјеле да преокренемо - рекла је Бошковићева за “Глас Српске”.

Како је од малих ногу ватрени навијач Звезде дуго ће памтити излазак испред најватренијих навијача на Сјеверу пред фудбалски дерби са Партизаном.

- Ух, изашле смо и изнијеле оба трофеја, те добиле овације. То треба доживјети. Дивно је када вам скандира десетине хиљада навијача - нагласила је Бошковићева.

Због најбоље одбојкашице свијета Тијане, те Дајане и њиховог брата Вука који игра запажену улогу у дресу кошаркаша бањалучког Борца, спорт је у дому Бошковића у Билећи прва тема. Отац Љупко прати апсолутно све, а понекад му требају и два телевизора како би испратио дјецу.

- Ако се деси да играмо у исто вријеме нас двоје или троје, вјероватно пребацује и највише гледа оног коме иде најбоље или пребаци на нешто треће. Врло је емотиван, много се нервира и чини ми се да му наши порази теже падају него нама самим. Мајка Весна је доста мирнија. Гледа и она спорт, али доста сталоженије подноси наше успјехе и неуспјехе - пренијела је Дајана атмосферу из куће поносних родитеља.

Потом је открила дешавања током финалне серије Звезде са Убом.

- Када смо изгубиле други меч заредом нисам се чула са татом. С обзиром на наше темпераменте вјероватно је тако било боље, па смо се онда испричали када смо изједначиле на 2:2 и наравно након освојене титуле - кроз осмијех је рекла Бошковићева.

Ипак додаје да све троје имају огромну подршку и мајке и оца. Дајана и Тијана су малољетне прешле да живе у Београд, а Вук је већ неколико година члан омладинских категорија Игокее:

- Ни нама ни њима није било лако, али за сада све иде правим током. Само да наставимо овако – рекао је Вук.

Бити сестра најбоље на свијету велика је привилегија, али умије да буде и терет као што је то био Дајани док је била млађа.

- На срећу, брзо сам схватила да не могу бити као она, јер се неко такав рађа једном у ко зна колико година. Не гледам то као терет и притисак на сестру која ми је најбоља пријатељица, слажемо се и подржавамо. Ја сам њен највећи навијач, а она мој - нагласила је Дајана.

А брат...

- Он је за нас још мали иако има 19 година. Не разумијемо се толико у кошарку, али му дајемо савјете како да се се понаша, да има радну етику и да не жури. Мислим да је добра одлука што је ову сезону на позајмици у Борцу из Игокее јер је добио већу минутажу што је у његовим годинама најважније. Био је сјајан и на завршници јуниорске АБА лиге... Има добре предиспозиције и нас да га подржавамо, па је све на њему. Нека ради и тренира и све ће доћи - закључила је Бошковићева.

За разлику од Тијане, која наступа за репрезентацију Србије, Дајана је члан најбољег тима БиХ и тренутно је на припремама за прилично дуго такмичарско љето.

- Почињемо такмичење у Златној лиги крајем маја, затим слиједи краћа пауза па квалификације за Европско првенство. Већ смо почели припреме како бисмо што спремније дочекали изазове у Златној лиги у којој имамо тешку групу. Чекају нас окршаји са Француском и Шпанијом. Францускиње добро познајемо јер смо играли прошле године против њих, а и Шпанкиње су прилично јаке. Ипак, мислим да имамо шансе против обје селекције ако се спремимо како треба и будемо на максимуму - рекла је Бошковићева.