Иако се режимски медији у Србији свим силама труде да Вашингтонски споразум представе као политичку “побједу” Србије и Александра Вучича, само након неколико дана од споразума који је потписан постаје много јасније да је његова суштина у признању Косова.
Ево зашто је Вучић Вашингтонским споразумом признао Косово:
Уједињене нације имају 5 органа (Савјет безбједности, Социјални и економски савјет, Међународни суд правде, Генерална скупштина и Секретаријат). Уједињене нације имају свој статут и сваки орган има своје резолуције.
Па тако и један од органа Уједињених нација, а то је Савјет безбједности, има и своје резолуције које важе за све земље свијета.
Једна од резолуција Савјета безбједности каже да било која земља на свијету која призна Јерусалим за главни град нема више право да се позива на било коју другу резолуцију коју прописује Савјет безбједности.
Резолуција 1244 која гарантује да су КИМ саставни дио Србије (на коју се ми позивамо и која нам је једино оружје била у одбрани КИМ у саставу Србије), сада више не важи за нас и на њу се више не можемо никада позивати јер смо у овом јучерашњем Вашингтонским споразуму у посљедњој тачки потписали и пристали да амбасаду пребацимо у Јерусалим и тиме Јерусалим признали за главни град.
То у преводу значи да смо прекршили једну од резолуција Савјета безбједности и да се више не можемо позивати ни на једну другу резолуцију у Савјету безбједности, па ни на ону која гарантује КИМ у саставу Србије, а то је резолуција 1244.
Због тога ни једна земља на свијету нема амбасаду у Јерусалиму, осим Гватемале коју је на сличан начин насамарио САД, која је велесила и којој се то просто може.
Дакле, послије годину дана од овог споразума Косово може ући неометано у Уједињене нације без наше сагласности, а Србија се више не може никада позвати на Резолуцију 1244, јер је прекршила другу резолуцију у том истом Савјету безбједности, која искључује признање Јерусалима за главни град.
Такође, међународно јавно право каже да предсједник републике, предсједник владе и министар иностраних послова могу без ичије сагласности потписати неки међународни споразум и да тај споразум више нико не може опозвати ни у скупштини ни нигдје друго, а да је он правно обавезујући за ту државу.
Дакле, након Вашингтонског споразума Косово је де јуре постало независно, с тим да она фактички ступа на снагу након годину дана, како то и пише у Вашингтонском споразуму.
