На прагу нестајања је чак трећина локалних заједница у Српској због веома лоше демографске слике, упозорили су ревизори у најновијем извјештају у којем су анализирали пронаталитетне мјере општина и градова током протеклих пет година.
У Српској постоје 64 локалне заједнице, а ревизори у републичкој Главној служби за ревизију наглашавају да је у 23 претежно рубне и територијално наслоњене општине уз ентитетску линију, које су махом настале дијељењем пријератних општина упитан демографски опоравак.
- Њихов демографски капацитет веома је скроман због малог броја становника и живорођене дјеце годишње, старости становништва, посебно женског дијела, те присутних миграција - наводе ревизори.
Када је ријеч о пронаталитетним мјерама које су спровођене, ревизори наводе да оне нису успјеле значајније да подстакну рађање које би допринијело локалном, а посљедично и простом обнављању становништва на нивоу Српске.
- Од 2016. до краја 2021. године издвојено је 190,3 милиона КМ од стране свих општина и градова за пронаталитетне мјере. Више од 80 одсто тога износа отишло је на субвенције и суфинансирање вртића. Та мјера уведена је 80-тих година у “бившој држави”, па можемо закључити да општине и градови у претходних пет година нису издвојили значајан износ новца на увођење нових пронаталитетних мјера - наведено је у извјештају.
Ревизори наводе да су мјере пронаталитетног карактера на локалном нивоу углавном биле резултат ад хок приступа без адекватних анализа.
- Нису јасно дефинисани циљеви које желе постићи. Поред тога комуникација унутар и између јединица локалне самоуправе, као и између републичких институција надлежних за демографска питања није била на задовољавајућем нивоу - наведено је у извјештају.
Општине у којима је упитан демографски опоравак
Шековићи, Петрово, Костајница, Осмаци, Рибник, Чајниче, Вукосавље
Пелагићево, Доњи Жабар, Хан Пијесак, Љубиње, Ново Горажде, Оштра Лука, Трново, Берковићи, Калиновик, Крупа на Уни, Источни Стари Град, Језеро, Петровац, Источни Мостар, Купрес, Источни Дрвар
Ревизори су се осврнули и на демографску статистику Српске из ранијег периода, а у извјештају је наведено да ниједна локална заједница од 1996. године није имала у континуитету позитиван природан прираштај нити стопу укупног фертилитета од 2,1 дјетета по жени која обезбјеђује просто обнављање становништва.
- Негативан природни прираштај у 1996. години имала је 31 локална заједница, односно скоро половина. Од те године, ниједна локална заједница није у континуитету имала позитиван природни прираштај, а скоро четвртина је имала негативан природни прираштај у протеклих 25 година - наведено је у извјештају.
Подвлаче и да је низак ниво наталитета у протекле двије деценије оставио посљедице па се поставља питање ко ће рађати дјецу у Српској у наредних 20 година јер се учешће фертилног контингента у укупном становништву Републике Српске из генерације у генерацију значајно смањује.
Демограф Стево Пашалић подвлачи да је још раније упозоравао да новчане мјере неће допринијети подстицању рађања.
- У свијету је доказано да су те мјере без ефекта. Новчана давања не рјешавају ова питања, иако добро дођу. Никога 500 марака за новорођено дијете неће стимулисати да поново рађа. Поред тога, немамо системски уређене и координисане мјере - рекао је “Гласу” Пашалић.
Нагласио је да је стање лоше, али да је корјенитим промјенама у свим подручјима могуће подстаћи рађање у Српској и самим тим побољшати њену демографску слику.
Пише: Маријана Миљић Бјеловук
