У нашој регији и општинама Хан Пијесак, Рудо, Чајниче, Вишеград, Фоча, Калиновик и Горажде укупно су регистрована 274 пацијента обољела од мултипле склерозе, изјавила је специјалиста неурологије у Болници "Србија" у Источном Сарајеву Оливера Пецељ поводом 30. маја, Свјетског дана борбе против ове болести.

Од тога је, додаје, око 15 пацијената Сарајевско-романијске регије на терапији која модификује природни ток болести. 

- Остатак пацијената збрињавамо у акутним погоршањима лијечењм високим дозама кортикостероида - рекла је она.

Пецељева је истакла да болест може почети различитим симптомима, најчешће замаглењем вида или дуплим сликама, трњењем одређеног дијела тијела, отежаним и несигурним ходом, нестабилношћу, вртоглавицом, а некад и кризом свијести.

- Постоје три основне форме болести. Прва је релапсно-ремитентна форма мултипле склерозе коју карактеришу појава наглих погоршања неуролошког статуса, али са периодом потпуног опоравка. Међутим, уколико се код ових пацијената не примјењују лијекови који модификују природни ток болести, код двије трећине обољелих ће се развити секундарно прогресивна фаза болести - навела је Пецељева.

Према њеним ријечима, код 10 до 20 одсто пацијената јавља се примарно проглесивни облик мултипле склерозе који се карактерише спором, прогресивном и непрекидном акумулацијом неуролошког дефицита од самог почетка болести, а значајан број болесника послије 15 година трајања болести постаје везан за инвалидска колица.

- Мултипла склероза није насљедна, али је већи ризик обољевања у породицама у којима је већ неко имао ову болест. Настаје у интеракцији генетских и фактора околине. Сматра се да су неки од узрока и недостатак витамина Де, инфекције Епштајн-Бар вирусом - нагласила је она.

Из Болнице "Србија" наводе да се у самом лијечењу примјењују лијекови који модификују природни ток болести и да је неопходно што прије омогућити примјену лијекова, истичући да је до сада у Републици Српској одобрено десет иновативних лијекова.

Мултипла склероза је најчешћа упална аутоимуна болест централног нервног система која се обично јавља код младих особа, а симптоми се почињу појављивати између 20. и 40. године.

Болест се може манифестовати и у било ком другом животном периоду, а жене оболијевају два до три пута чешће од мушкараца.

Главни изазови с којима се суочавају лица са мултиплом склерозом су стигма и социјалне баријере које могу утицати на њихов квалитет живота.

Свјетски дан мултипле склерозе се обиљежава сваке године 30. маја, а има за циљ повезивање људи, група и организација широм свијета у подизању свијести и едукацији популације о мултиплој склерози као глобалном проблему.