Резолуцијом 47/196, Генерална скупштина Уједињених народа одредила је 17. октобар за дан подстицања свијести о потреби искорјењивања сиромаштва и биједе у свим земљама, нарочито оних у развоју.
Међународни дан борбе против сиромаштва је прилика да се препознају напори и храброст особа које живе у великом сиромаштву широм свијета, посебно у подручјима захваћеним ратом и природним катастрофама.
Искорјењивање сиромаштва у свим облицима и даље је један од највећих изазова са којима се човјечанство суочава и циљ број 1, када говоримо о 17 глобалних циљева који чине Програм одрживог развоја до 2030. године.
Сиромаштво превазилази проблем недостатка хране, смјештаја или одјеће. Оно оставља посљедице и на неколико генерација, којим се мора помоћи да изађу из тог зачарног круга. Више од трећине дјеце млађе од 15 година у БиХ нема одговарајуће услове за учење код куће, као што су књиге прилагођене узрасту или простор за домаћу задаћу.
Сиромаштво није само оно што видимо на први поглед. Оно има дубље и често невидљиве посљедице. Тако сиромашне особе имају знатно лошије здравље него остатак становништва. БиХ напредује у искорјењивању сиромаштва, али не толико брзо па је још увијек око 16% грађана испод националног прага сиромаштва.
Екстремно сиромашном особом сматра се она која дневно живи на мање од 3,45 КМ (1,9 америчких долара). Чак половина свјетске популације сиромашних живи у пет земаља: Индија, Нигерија, Демократска Република Конго, Етиопија и Бангладеш.
Због ограничених прилика за рад и других околности, људи на селу су знатно чешће погођени сиромаштвом него људи у граду. У БиХ је чак трећина сеоског становништва изложена ризику од сиромаштва, за разлику од 17% градског.
Свако пето дијете из најсиромашнијих породица у БиХ не заврши основну школу, док дјеца из најимућнијих породица у 100% случајева завршавају основно образовање. Статистички подаци кажу да сваки шест становник наше земље заспи гладан, те смо и међу 20 најсиромашнијих земаља свијета.
Ипак, јутарњи призори остатака хране чине да се осјећамо као да живимо у парарелном свијету, с поређењем на ове забрињавајуће податке.
Све до недавно, термин сиромаштво примјењиван је у значењу недовољних прихода за набавку минималне корпе роба и услуга. Данас се сматра да је сиромаштво стање када недостају основне могућности за достојанствен живот.
Препознатљиво је да се сиромаштво манифестује на разне начине, међу којима су недостатак прихода и средстава довољних за осигурање одрживе егзистенције, глад и неухрањеност, слабо здравље, ограничена или никаква доступност образовању и осталим основним услугама, повећана смртност – укључујући смртност од болести, бескућништво и неадекватни стамбени услови, несигурно окружење, друштвена дискриминација и изолација.
У БиХ према, анализама сектора социјалне заштите, око 600.000 људи живи са 3 до 5 КМ дневно, тачније у сиромаштву и не могу приуштити да вечерају.
Бреме сиромаштва, нарочито погађа младе који припадају маргинализованим групама: избјеглице, расељене, особе са инвалидитетом, младе ромске националности, те незапослене, многочлане породице, дјецу и самохране родитеље. Младе жене су чешће изложене опасности од сиромаштва, посебно оне које су изложене насиљу и самохране мајке. Сиромаштво је распрострањеније међу руралним становништвом.
Из Дирекције за економско планирање БиХ, поводом 17.октобра, речено је како, према посљедњој Анкети о потрошњи домаћинства БиХ 2015, Агенције за статистику Босне и Херцеговине, преко 170.000 домаћинстава или пола милиона становника у Босни и Херцеговини били су испод прага релативног сиромаштва у 2015. години.
- Стопа релативног сиромаштва становништва у Босни и Херцеговини била је 16,9%. Стопа сиромаштва старих (65+) износи 19,6%, а удио дјеце (<15година) која живе у релативно сиромашним домаћинствима је 18,7%. што је више од просјека за земљу. Према статусу запослења носитеља домаћинства, у највећем ризику од сиромаштва су домаћинства у којима је носитељ домаћинства неспособан за рад (38,5%), а најмања је када је носитељ домаћинства запослен 11,6%. Према подацима Агенције за статистику у Босни и Херцеговини у 2018.години, један од облика социјалне заштите примало је преко пола милиона становника, тачније 549.546 корисника, од чега 129.673 малољетних корисника и 419.873 пунољетних корисника - наводи се из Дирекције.
