Да Опоравилиште Касиндо није имало искључиво здравствену већ и велику социјалну улогу, свједоче натписи из тадашње штампе, али и забиљешке у редовним годишњим извјештајима. Да би све остало под контролом, служили су правилници и строге одредбе.

Касиндо као центар дешавања

Пошто је Опоравилиште имало своју кино-салу остали су подаци о честом приказивању научно-популарних филмова из области хигијене. Осим ових приказивале су се и “филмске представе путујућих кина” на које су долазили и мјештани па са правом можемо рећи да у Касиндолу постоји традиција одласка у биоскоп дуга скоро стотину година. Често су свраћале позоришне трупе, али и свирачи и народни гуслари. Соколска чета Касиндо била је једна од најорганизованијих у околини и осим мјештана Касиндола, чинили су је и запослени у Опоравилишту, те учитељи из основне школе. Кроз штампу из тог времена остали су трагови о великим забавама на које су масовно долазили гости из Сарајева. Одражаване су и научне конференције на које су радо долазили љекари из иностранства.

Филмске екипе у Касиндолу

Филмске екипе нису биле риједак гост у Касиндолу па су тако остали трагови из 1931. године о посјети филмске екипе под вођством Хивзије Бјелавца и о снимању филма на касиндолском базену и “купању пацијентица у шареним модерним костимима”. Годину дана касније Опоравилиште је посјетила глумачка екипа која је снимала “Фантом Дурмитора”. Чувена глумица Ита Рина је била чест посјетилац Касиндола, а остали су подаци и о снимањима мрког медвједа који је дуго времена био атракција ове установе.

Први радио апарат коштао десет љекарских плата

Први радио апарат у Опоравилишту купљен је крајем 1930. године. Остало је забиљежено да је имао три вањска звучника и да је коштао тачно 10 тадашњих љекарских плата. Након седам година набављен је модернији и скупљи апарат, али и појачало, осам звучника те грамофон и микрофон.

Библиотека од 1925. године

Прва библиотека у Опоравилишту основана је 1925. године и тада је бројала 700 књига, да би се у каснијим годинама тај број повећавао. Ревносни службеници водили су евиденцију о броју прочитаних књига и структури читаоца. У библиотеку су редовно долазили часописи из свих већих градова, а редакције су их уступали бесплатно као допринос овој здравственој установи.

Шивење купаћих

Управа Опоравилишта је 1923. под притиском пацијената морала набавити платно и сашити по 50 мушких и женских купаћих костима, те већи број пешкира. И купаћи и пешкири су се изнајмљивали пацијентима који су редовно користили базен.

Забрана картања

Од средстава за забаву, у Опоравилишту се 1923. године спомињу два шаха, три гарнитуре домина, те 24 комплета играћих карата. Све ово је набављено у Загребу за 4276 динара,а као разлог набавке из Загреба наводи се да “ове робе тада у Сарајеву није било”. Комплети за разоноду су се издавали за по један динар “пинке” те је тај новац употребљаван за набавку нових комплета. И тако све док СУЗОР није сазнао за набавку карата. Након тога су карте продате,а свако картање у опоравилишту је било забрањено.

Проблеми са алкохолом и дисциплином

Да је неумјерено уживање алкохолних пића представљало проблем у одржавању дисциплине у Опоравилишту, свједоче одредбе разних правилника. По правилнику из 1927. године био је “забрањен одлазак у сеоске крчме”. Оно што је занимљиво у овој одредби јесте то да је конзумирање алкохола било забрањено и запосленима и то и изван радног времена (ако су у близини Опоравилишта и пацијенти могу да их виде). Сљедећи корак било је затварање бифеа у павиљону Загреб који је био издат једном угоститељу из Сарајева.

Очигледно је осим алкохола, било и других ситуација које су се покушале спријечити разним одредбама. По кућном реду из 1931. године, прецизно се дефинише вријеме када су пацијенти на лежаљкама, а када у шетњи и раду. Лежаљке су наизмјенично користили мушки и женски пацијенти, водећи се рачуна о томе да када су једни на лежаљкама, други буду у шетњи и обратно.

Аутор: Александар Костовић

Све фотографије су преузете са портала "Читај Филтер"