Од мишје грознице ове године према подацима Универзитетског клиничког центра РС, лијечено је девет пацијената, а забиљежен је и један смртни случај. С обзиром на то да велики број грађана одлази у природу, стручњаци упозоравају на повећан опрез, јер је у овом периоду велика могућност заразе ханта вирусом.

Преносници ове опаке болести су дивљи мишолики глодари због чега је и добила народни назив мишја грозница, а посљедњих мјесеци хара у сусједној Хрватској, гдје је више од 40 заражених лијечено у болницама.

Према ријечима начелнице Клинике за инфективне болести УКЦ-а Српске Антоније Верхаз инфекција ханта вирусом код заражених у Српској утврђена је серолошким тестирањем.

- Било је спорадичних случајева обољелих пацијената од мишје грознице, а у Клиници за инфективне болести током ове године лијечило се пет пацијената. Због пандемије вируса корона одређени број пацијената лијечио се и у Клиници за унутрашње болести - казала је Верхазова и додала да је од посљедица ове болести преминуо тридесетседмогодишњи мушкарац.

Начелница Хигијенско-епидемиолошке службе Дома здравља Бањалука Мирјана Миљковић казала је да су у априлу имали два пријављена случаја заражених мишјом грозницом.

- Вирус се преноси путем аеросола екскрета глодара, а присутан је у урину, фецесу и пљувачки инфицираних глодара, који иначе немају симптоме болести. Инкубација је од неколико дана до два мјесеца, најчешће двије до четири седмице, а не преноси се са човјека на човјека - казала је Миљковићева. Ова болест, појаснила је, има пет клиничких фаза. До смртног исхода може доћи у хипотензивној и олигуричној фази, а смртност износи око пет одсто.

- За фебрилну фазу карактеристична је висока температура, главобоља, малаксалост, болови у крстима и стомаку, мучнина, повраћање, црвенило лица и петехије. У хипотензивној долази до пада температуре и притиска - појаснила  је Миљковићева.

Додала је да слиједи олигурична фаза у којој је притисак нормалан или повишен, и у којој је смањено излучивање урина. У диуретичној фази појачано је излучивање урина, а обољели може да излучи од три до шест литара дневно. Посљедња реконвалесцента фаза може мјесецима трајати.

- Обољење има сезонски карактер, са највећим бројем заражених у прољеће или рано љето. На Балкану тешки клинички облик болести узрокује вирус ханта или вирус добрава, а оболијева и на стотине људи годишње - казала је Миљковићева.

Виши асистент на катедри за зоологију на Природно-математичком факултету у Бањалуци Рајко Рољић казао је да вирус кружи и одржава се међу дивљим мишоликим глодарима.

- Ризичне групе су пољопривредници, ловци, особе које професионално или из других разлога бораве у шумским предјелима - казао је Рољић.

До повећања броја обољелих, додао је, долази у годинама велике бројности ових глодара, познатије као “мишје године” којој је претходила блага зима и доступнија храна.

Симптоми обољења

- висока температура

- главобоља

- малаксалост

- мучнина и повраћање

- црвенило лица и петехије

Превенција

- чувати храну у затвореним посудама

- редовно прати руке

- избјегавати лежање на трави

- не додиривати угинуле животиње

- не пити воду са неуређених шумских извора

- спријечити приступ глодара кућама и зградама