Да се знање, у комбинацији са трудом и пожртвованошћу исплати показује примјeр Грујице Вице и Данијела Мијића са Универзитета у Источном Сарајеву.

Наиме, ванредни професори, Вицо са Пољопривредног факултета и Мијић са Електротехничког факултета прије неколико дана сазнали су да је њихов софтвер „OPTIMILK“ номинован за престижну награду WSIS Prizes 2023 (World Summit on the Information Society Prizes 2023).

Тиме се „OPTIMILK“ нашао у дрштву 20 најбољих ИКТ рјешења у области пољопривреде из цијелог свијета.

Како истичу за портал Катера, велико признање, које додјељују Међународнa телекомуникационa унијa, специјализована агенција Уједињених народа (International Telecommunication Union), веће је с обзиром на то и да су једини представници из БиХ и региона.

- Велики успјех за нас је чињеница да смо уопште номиновани. У сјајној смо екипи коју, између осталих, чине стручњаци са државним рјешењима која имају милионске вриједности – рекао нам је Вицо.

Он нам је објаснио и да дигитална револуција у посљедњих десетак година „Пољопривреда 4.0“ представља продор информационих технологија у пољопривреду и, како истиче, нема области у пољопривредној производњи да се не користе одређене технологије.

Један од сегмената у које су информационе технологије продрле је и производња млијека, односно састављање оброка музних грла, што је уствари и фокус „OPTIMILK-а“ .

Вицо процес састављања оброка музних грла описује „јако компликованим“, додајући да је потребан тим врхунских стручњака, које велике фарме већ посједују. Њихов софтвер се базира на мале произвођаче, односно оне са 10-15 грла, којих на нашем подручју има више.

- Мали произвођачи не могу ни купити, ни користити тај софтвер, те платити лиценцу и имати стручњака који ће радити на том софтверу. Ми смо увидјели ту „непокривеност“ малих произвођача, те створили софтвер намјењен мањим газдинствима  - открио је Вицо за Катера портал одакле је идеја за „OPTIMILK“ поникла.

Фото: katera.news

Како додаје, стварање „OPTIMILK-а“ је почело када је Удружење пољопривредних произвођача мљекара Републике Српске добило USAID-ов пројекат, те је једна од активности била да се направи веб орјентисана апликација, којој ће моћи сви, без потребне инсталације, приступити.

„OPTIMILK“ је, иако у почетним фазама, већ у функцији и доступан је широком кругу произвођача, а Вицо је открио за Катеру да је највећи изазов, при креирању, био омогућавање једноставног интерфејса на српском језику, који ће моћи сви користити.

Вицо објашњава и да трошкови сточне хране у производњи млијека представаљају највеће трошкове, те да на њих отпада преко 50 одсто укупних трошкова. Додаје да, ако се овим сегментом производње добро управља постоји могућност снижавања укупних трошкова и остваривање бољих резултата.

- „OPTIMILK“ управо то нуди. Симплекс алгоритмом минимизују се трошкови оброка уз задовољење свих потреба, као што су садржај суве материје, протеина, калцијума, енергије, које свако појединачно грло има. То је поступак којим се, уз само неколико параметара, израчунају потребе грла у оброку – објаснио је он.

На Вицино објашњење надовезује се Мијић, који симплекс алгоритам, односно линеарно програмирање објашњава као метод оптимизације који овај софтвер у позадини користи.

- Овим процесом се прави оптимална смјеса, чија оптималност се огледа у трошковима. Што мања цијена за задовољење свих потреба – рекао је он.

Мијић додаје да постоје софтвери који овај метод оптимизације користе као десктоп апликације, али да су скупи и комплексни.

- Нисмо пронашли ниједну веб апликацију која користи ову методу на начин на који смо ми искористили. Она омогућава да корисници, без обзира на то гдје се налазе, могу једноставно да приступе апликацији као чланови Удружења мљекара Републике Српске  - истакао је он.

Фото: katera.news

Мијић и Вицо се апсолутно слажу да ова тематика захтијева интердисциплинарни приступ, те да агрономи не могу без ИТ стручњака, али ни обрнуто. То су, како наводе, на Универзитету у Источном Сарајеву увидјели прије неколико година, те кренули у заједничке активности.

Интердисциплинарни тим састављен од истраживача са Електротехничког и Пољоприредног факултета већ је развио и имплементирао више ИКТ рјешења у различитим областима пољопривредне производње, а како су нам открили, у будућности ће се ова сарадња подићи на виши ниво.

- У току ове године, надам се да ћемо основати један иновациони дигитални хаб центар на Универзитету и правити формални оквир. То ће подразумијевати један центар на нивоу Универзитета, у склопу неке организационе јединице – рекао је Мијић, те додао да ће кроз наредни пројекат набавити и додатну опрему за опремање тог центра.

Фото: katera.news

Осим хаба, у плану је и нови студијски програм , за који наводе да је већ написан и предат у процедуру за акредитацију.

- Ријеч је о новом студијском програму на Пољоприредном факултету, у оквиру којег ће бити модул Дигитална пољопривреда. Тиме ће наши нови студенти имати могућност да студирају атрактивну област на нашем подручју – рекао је Вицо, те додао да очекују да би се нови студијски програм могао уврстити већ наредне школске године.

Како објашњавају, циљ је да направе препознатљиво мјесто на простору БиХ из области дигиталне пољопривреде.

- Показали смо да имамо ресурса и капацитета за тако нешто, а имамо и непокривени простор у смислу пољопривредних газдинстава - пољопривредна газдинства на брдско-планинском простору и мала пољопривредна газдинства, којима се, у овом смислу, нико не бави – закључили су успјешни професори.