Многи власници паса имају утисак да њихов љубимац тачно зна када нешто није у реду.

Шта треба знати:

Пси могу препознати људске емоције, показује све више истраживања.

Не разумију ријечи, али јако добро препознају емоцију у гласу.

Они могу разликовати насмијано од тужног или напетог израза лица.

Када је особа тужна, пас често долази ближе, наслања се, гледа у лице или остаје у њеној близини.

Такво понашање није случајно. Све више истраживања показује да пси могу препознати људске емоције, укључујући тугу.

Пси читају изразе лица и говор тијела

Пси су јако добри у посматрању људи. Током хиљада година живота уз човјека научили су обраћати пажњу на наше лице, држање и покрете.

Могу разликовати насмијано од тужног или напетог израза лица. Када примијете спуштене углове усана, избјегавање погледа или погрбљено држање, реагују другачије него када је особа опуштена и весела.

Осим лица, пси прате и ситне промјене у кретању. Спорији покрети, уздаси или лежање без енергије за пса су сигнали да се расположење промијенило.

Велику улогу има тон гласа

Пси не разумију ријечи као људи, али јако добро препознају емоцију у гласу.

Тиши, дрхтав или спор говор често је повезан са тугом. Пас на такав тон може реаговати смиренијим понашањем, приближавањем или благим додиривањем њушком или шапом.

Зато се често догађа да пас приђе и легне уз власника који плаче или говори потихо. Не реагује на садржај реченица, него на емоционални набој у звуку.

Могу осјетити и промјене у мирису

Људско тијело током стреса и туге пролази кроз хормоналне промјене. Тада се мијења и мирис тијела, иако то људи најчешће не примјећују.

Пас, захваљујући изразито развијеном њуху, може регистровати те суптилне промјене. Оне му додатно потврђују да се са особом догађа нешто неуобичајено.

Комбинација мириса, израза лица и гласа даје псу јасну слику емоционалног стања власника.

Зашто су неки пси посебно привржени када је власник тужан

Када пас препозна да је власник нерасположен, често показује појачану потребу за близином.

То може укључивати наслањање, полагање главе у крило, тихо сједење уз особу или праћење по стану. Такво понашање може се тумачити као облик социјалне подршке.

Пси су друштвене животиње које природно реагују на емоције чланова своје групе.

У породичном окружењу човјек је дио њихове групе, па пас инстинктивно покушава остати близу када осјети да је неко слабији или узнемирен.

Не реагују сви пси једнако

Важно је нагласити да сваки пас има свој карактер. Неки ће одмах доћи и тражити контакт, док ће се други повући, али и даље будно посматрати ситуацију.

На реакцију утичу раса, рана социјализација, искуства и однос који пас има са власником.

Пас који је навикао на њежан додир и близину чешће ће понудити физички контакт.

Пас који је опрезнији може показивати бригу на суптилније начине, на примјер тихим лежањем у близини.

Што то значи за однос човјека и пса

Способност паса да препознају људске емоције додатно продубљује везу између човјека и животиње.

Пас не реагује само на наредбе, него и на расположење. Зато је важно бити свјестан да напетост, туга или стрес не остају скривени од пса.

Мирно понашање, њежан глас и досљедност помажу псу да се осјећа сигурно, чак и када је власник лошег расположења.

Близина и додир у таквим тренуцима могу смирити и пса и човјека, што њихов однос чини још снажнијим, преноси Index.hr.