Улоге су јасно подијељене: они су Срби, патриоте и јунаци, а сви други су домаћи издајници, страни плаћеници и миљеници сарајевске чаршије. Они у миру бране оно што су други бранили у рату, а сви други покушавају у миру да продају оно што ни у рату није продато. Они чувају имовину, а сви је други расипају. Они се куну у Србију и у српство, а сви други у метиљаву бошњачку сећију и у америчку заставу прошарану осиромашеним уранијумом. Њима се суди зато што су поштени и непоколебљиви, свима осталима се не суди зато што нису као они. А ко су, заправо, и какви су – они?

О Додику се, рецимо, зна мање или више све и прије него што је постао велики Србин. Зна се да је говорио како Младић и Караџић морају у Хаг, зна се да је признао геноцид у Сребреници, зна се да је поздравио одлуку о смјени Николе Поплашена, зна се да није слова рекао када је Педи Ешдаун наметнуо одлуку којом је Средоју Новића именовао за директора СИПЕ. Зна се, такође, да би сутра – не сутра, него данас – признао Шмита када би му то скинуло уже са врата. Зна се да би златном кашиком појео све оно што је претходне четири године оставио иза себе обрачунавајући се са свима који му нису били по вољи.

Али, зна ли се да је, рецимо, градоначелник Добоја Борис Јеринић, који је уједно и лијева песница Обрена Петровића, у августу 2013. године говорио о томе како се кредити ИРБ-а дијеле искључиво по страначким линијама? Памти ли неко како је Јеринић на конференцији која је одржана тога дана говорио како се унапријед зна коме ће ИРБ дати кредите за развој пољопривреде? Јеринић је тада знао како „Фармаланд“ треба да добије 15 милиона марака захваљујући томе што Милорад Додик има моћ која му омогућава да прекрши те правилнике?

Сјећа ли се неко како је тадашњи предсједник или члан Антикорупционог тима СДС-а Костадин Васић сумњичио руководство Републике Српске да су заједно на Литванцима изнијели 1,2 милијарде марака из Српске? Зар је могуће, питао се Васић тог 13. септембра 2013. године, изнијети милијарду и двјеста милиона марака из Републике Српске без знања Агенције за банкарство, без знања Пореске управе, без знања инспекцијских служби? Шта је радила Влада Републике Српске?

Фото: Gerila.info

Питао је Васић тада и Додика и Александра Џомбића шта се дешава са "Balkan investment" банком. Да ли има криваца за њену пропаст? И зашто је та банка постала машина за прање пара? Сматрамо да је највећа опасност за Републику Српску криминал и корупција и да је узрок њене политичке и економске нестабилности искључиво у криминалу и корупцији. Зна ли ико ко је ово рекао и када? Бореновић? Не. Миличевић? Јок. Вукановић? Ни близу.

Ово је, између осталог, рекао Ненад Стевандић 31. јула 2013. године и додао како је „управо владајућа гарнитура она која је створила климу за интервенционизам и која је створила наду у Федерацији да ми као корумпирано друштво нећемо моћи да се одржимо“. То је, закључио је прије дванаест година чика Неша, њен највећи гријех у историји Републике Српске, а онда, на крају конференције, додао још и ово: “То значи да је Република Српска посвећена тим тајкунима због којих ће 20, 30 или не знам ни ја колико милиона марака бити уништено. Република Српска ће као таква бити усликана као недемократско друштво које није одрживо. То ради владајућа структура у Републици Српској. И томе је дошао крај – или ћемо то спријечити или ће Република Српска имати много мање шансе да опстане. А не замјена тезе и велико србовање које има манифестни и естрадни карактер, а у суштини се ради о огромној крађи и исисавању новца”.

Фото: Gerila.info

Српска демократска странка је у априлу 2015. године по ко зна који пут објавила рат криминалу и корупцији. Тадашња власт, која је, уз мале измјене које је обезбиједио управо СДС, иста као и ова данашња, постала је оаза за мафијаше и криминалце. Бар је тако тада говорио потпредсједник СДС-а Огњен Тадић који је тврдио како је Влада Републике Српске успоставила модел пљачкања грађана Српске који траје „скоро десет година“. Он је у априлу 2015. године сматрао како је
такво стање за Републику Српску недопустиво, како је оно узрок свих наших проблема, како је оно нагризло есенцију Српске и повјерење њених грађана.

Међу онима који најгласније грме са „светог амвона“ и дијеле стадо на шугаве и здраве овце јесте и лидер Народне партије Српске Дарко Бањац који само још треба да пусти браду и да затакне марамицу у горњи џеп сакоа па да буде пљунути Сташа Кошарац. Бањац данас, као и свака превјера, чуда чини да се покаже и да се докаже као велики Србин који је увијек био на правој страни историје, али историја није курва, па да се тако лако даје свакоме. Госпођа вели како је Бањац у
октобру 2013. године говорио како управо Милорад Додик и СНСД даве Републику Српску и како су управо они њено највеће оптерећење.

И сад сви они – а овај списак нити почиње у Добоју, нити се завршава у Дубици – држе горопадне лекције о националном поштењу и српској части. Они који су спремни матер изнијети на сточну пијацу да би постали директори, они који су спремни ћаћу ставити под хипотеку да би сјели у министарску фотељу, они који би у пола цијене понудили дјецу да им нико не дира плате, накнаде, хонораре и апанаже – зар они да држе лекције о српству, поштењу, части, моралу, храбрости? Као да шуга држи предавање о хигијени. То су људи који имају, што би рекао Достојевски, никаква знања и бескрајну уображеност. Окићени су бижутеријским родољубљем које ће колико сутра трампити за нову круну, макар она била од гована. Свака казна је мала не само због онога што јесу, него зато што су
такви никакви умислили да су врховни жреци који ће одређивати ко је прави, а ко криви Србин. Ако би се такав суд некада и негдје доносио, нико их не би пронашао ни међу кривима, ни међу правима, но би морао да погледа у казан у којем се динстају пизде.

Пише: Горан Дакић, Герила инфо