Уставни суд Босне и Херцеговине одлучио је да одредба члана 128. Закона о правима бораца, војних инвалида и породица погинулих бораца Републике Српске, која каже да изјава странке или свједока није довољан доказ за доказивање нечијег учешћа у рату или рањавање, није у складу са Уставом БиХ и Европском конвенцијом за заштиту људских права и основних слобода.

Уставни суд БиХ дао је рок Народној скупштини Републике Српске да у року од шест мјесеци спорни члан усагласи са Уставом, те да о томе обавијести Уставни суд БиХ.

Практично, уколико Народна скупштина Републике Српске испоштује одлуку Уставног суда БиХ, за доказивање учешћа у рату, рањавања или погибије као доказ моћи ће се прихватити и изјаве странке и свједока очевидаца. До сада то се доказивало искључиво путем војне књижице или другог документа овјереног печатом надлежне војне поште или печатом Министарства унутрашњих послова.

- Одлука Уставног суда БиХ има велику важност како за судове, тако и за борце. У пракси масу захтјева бораца ресорно министарство је одбијало позивањем на неуставну одредбу, након чега су и судовима у управном спору биле везане руке код одлучивања, јер ни они нису могли прихватити као доказ изјаве странке и свједока очевидаца, без обзира на то што су та лица непосредно запазила да је неко учествовао у рату као борац Војске Републике Српске или да је рањен у рату - рекао је за „Независне“ Милан Благојевић, судија Окружног суда у Бањалуци, који је Уставном суду БиХ и поднио захтјев за оцјену уставности члана 128. Закона о правима бораца, војних инвалида и породица погинулих бораца РС.

Он истиче да је Уставни суд БиХ одлуком указао да та одредба поставља ограничење које очигледно није у складу са уставним правом на приступ суду и правичном расправом пред независним и непристрасним судом.

Оно што је занимљиво јесте да је још раније, односно 2009. године, Уставни суд Републике Српске донио рјешење којим није прихватио иницијативу за покретање поступка за оцјену уставности идентичних одредаба Закона о правима бораца које је Уставни суд БиХ на крају прогласио као неуставне.

Током поступка о оцјени уставности спорног члана закона, своје изјашњење дала је и Народна скупштина Републике Српске, која је навела да одредба „да изјаве странке или свједока нису довољан доказ“ обезбјеђује правну сигурност јер би се у супротном могла створити ситуација у којој би се службене евиденције могле занемарити и потпуно изоставити као објективна категорија.

У образложењу своје одлуке Уставни суд БиХ наводи да се законодавац у случају Закона о правима бораца, војних инвалида и породица погинулих бораца и одредбом да искази странке и свједока „нису довољни докази“ умијешао у судску надлежност и аутономију судске и управне власти да „у законом прописаном поступку самостално, на основу слободне оцјене доказа, утврђују чињенично стање и одлучују на основу закона, јер такво ограничење суштински није у складу са правом на правичну расправу пред независним и непристрасним судом“.

Миломир Савчић, предсједник Борачке организације Републике Српске, каже за „Независне“ да је пресуда Уставног суда БиХ добра за борце и њихово доказивање статуса, али да тешка срца прихвата да о томе одлучује Уставни суд БиХ јер се ради о статусу бораца Републике Српске.

- То је требало да се мијења и усаглашава пред правосудним институцијама Републике Српске. Нисам ишчитао пресуду и шта у крајњем она значи, али у сваком случају постојало је много случајева гдје су се борци жалили на одлуке државних органа - рекао је Савчић, додајући да ће опширнији коментар моћи дати тек када се детаљно упозна са пресудом.