Парох црквене општине Косовска Каменица Срђан Станковић, у складу са традиционалним обичајем, освјештао је данас у Цркви Свете Петке у селу Одевце код Косовске Каменице масло и брашно, пожељевши мјештанима родну и берићетну годину.
- Ово је дан када се вијековима уназад у Одевцу освјештавало масло и брашно, све у вјери да година буде родна и да они који скупљају љетину буду здрави - рекао је прота Станковић.
Наглашавајући да је освјештање обављено у цркви која ће за неку годину бити освјештана, Станковић се захвалио преосталим Србима у овом поморавском селу што, поштујући традицију, поштују себе остављајући будућим генерацијама обичај који их чини специфичним и оданим цркви и православљу.
- Ова црква је никла на камену, остатку некадашње цркве, грађене како се претпоставља око четвртог вијека и спаљене у вријеме Турака - подсјетио је парох Станковић, изражавајући захвалност вјерницима што су сами о свом трошку сазидали цркву која свједочи о српском трајању у селу Одевце, удаљеном око седам километара од Косовске Каменице.
Мјештанин Давор Арсић рекао је за Срну да је његов прадјед Нико крајем 19. вијека уснио сан да се у оближњој храствој шуми налазе остаци спаљене и порушене цркве.
- Нису му повјеровали па је он сам узео дрвену мотику и закопао на мјесту где му се у сну појавила црква и како ми је пренио отац после неколико закопа ударио је у камени стуб за који је касније утврђено да је у питању остатак темељног црквеног камена - прича Арсић.
Камен који је Нико открио данас се налази у центру цркве и на њему мјештани и сви вјерници који у Цркву Свете Петке скоро свакодневно долазе пале свијеће за здравље.
- Стоји вјеровање да свако онај ко упали свијећу за здравље у овој иако неосвјештаној светињи да ће му се свака бољка скинути као руком - каже Негован Станковић, додајући да су дубови, записи, стабла храста у порти цркве стари по неколико вијекова.
На удаљености од неких 300 метара од цркве налази се извор чијом водом, како се вјерује, Света Петка лијечи сваку врсту болести, па и нероткиње.
- Из дана у дан десетине људи, независно којој нацији припадају, долази у цркву помоли се нашој светитељци, дође до извора, попије воду и умије лице, а потом на оближњим стаблима окачи дио гардеробе изговарајући у себи жељу - појашњава обичај Станковић.
Он каже да о моћима извора говори то што су се два стабла букве у непосредној близини извора спојила што је вјероватно јединствен случај у природи.
Испод спојених стабала букава људи пролазе молећи се Светој Петки за здравље, да им подари насљедство, да скине чини са болесних и немоћних, да гладнима напуни амбаре житом, а у домове унесе мир и спокојство, да им на столу замирише масло, а у пећима хљеб.
Управо је то вјеровање задржало педесетак Одевчана на својим огњиштима, убијеђених да боља времена долазе, те да ће им одговорни и у српским и у косовским институцијама помоћи да прикупе новац за израду иконостаса и да сазидају звоник како би се створили услови да владика рашко-призренски Теодосије једног дана освешта њихову светињу.
